Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 317

Разуме ©е, нико увиђаван нема ништа против тога, да наши писци не пролазе глухи и слепи поред живота оних наших појединаца који су потиштени и пате, оних друнггвених слојева који вапију за човечнијим животом но што им је садашши и оних читавих крајева, који ооећају оскудицу у свевиу: и у оном што им је од бога, као природа, и у свему оном што би им могли и требали пружити они људи који су срећнији и могућнији од њихових ојађених становника. Само, сликајући живот наших оскудних крајева и бедом обрваних људи, наши писци не би их смели гледати кроз призму живота оног света са најнижих друштвених лествица, који је типичан и многобројан у великим индустријским земљама и милионским страним градовима но треба да у својим делима описују доиста наше људе огрезле у беди и дају нашу невољну средину онаква каква је она у својој етварној тежини и специфичности а ве каква се замишља после читања дела б!пс1ајга СешЈза. Али ако се који наш писац у јеку овакве социјалне књижевности не спушта до наших сиромашних друштвених слојева и оскудних крајева но покушава да слика наш монденски, берзански, политички закужени живот, живот нашег вишег света, оних на врху друштвених лествица, живот сав у проводу, борби за сјајним зарадама и стога без великих моралних обзира, онда ни у томе не видимо ништа неприродно и изненађујуће. Само, и од таквих писаца очекујемо да се не поводе за писцима западних књижевности, познатих по своме уједначеном описивашу космополитског света но да у евојим делима доиста приказују наш живот, нашу специфичку средину, наше људе, наше посувраћене нарави. Са таквим очекивањем приступили смо и „Савестима у крзну", роману г. Мил)орада Дивјава, једног младог новинара, који сада први пут огледа своје сопствености у Књижевности. Главна личност ромава Тихомир Марковић звани Теди, млади београдски мондени наследник огромног иман«а, — ово би, у неколико реченица, био костур романа, — засићен радостима које му пружа београдски живот, немучев викаквим проблемима и животним невољама, на путу у Париз у симплон-еКспресу прави познанство са јеДвом странкињом. То случајно познанство доводи до њихове привидне же,иидбе и велике љубави. А преко позванства са париским индустријским магнатом Фуркадом, који носи у себи потезе проблетуитичне величине сличне Саши Стависком, Теди прави познанство са вемачком уметвицом, Фуркадовом штићеницом, Ритом Борг, у ствари једном „од вајопаснијих послератних шпијунки у служби Хитлеровог режима". Иамо је она, у интересу своје земље, учествовала у убиству ФурМада, који је „препродао своју савест Французима, пошто ју је претходно заложио код Немаца", Теди је спасава одговорности пребациванием преко границе помоћу пасоша своје велике љубави Јоланде де Бруни, коју оставља у Паризу на милост и вемилост њевом старом упорном обожаваоцу, иначе мистериозној и свезттајућој личвости, Понтију. А Теди је спасао шпијунку Риту за љубав пријатеља своје породице београдског адвоката, Милава Николића, који је, за време рата, убио Ритиног оца, немачког официра, после рата отерао у смрт

њену мајку и потом, у испашташу тих злочина, анонимно ©е бринуо за Риту, извевши је на животни пут. Овако замишљен и изведен, са сталним вамештевим призорима, изневађењима, случајностима, које нису свакидашње и предвиђеве, и немогућним могућностима, роман „Сав|ести у Крзну" сав је у стилу уобичајених авантуристичко-љубавних романа, ни гори ни бољи но толики познати авантуристичко-љубавни романи у већим књижевностима. Стога он може да вам се свиди а и не мора да нам ое свиди, јер то подлежи укусу и књижевном схватању сваког појединца. Али оно што нам ое чини неоспорно то је да г. Дивјак има истинске приповедачке скице, да уме приповедаТи живо и занимљиво и да није досадан ни онда Када пушта да се догађај развија унапред замишљеним, али често вемогућним или мало уверљивим током, ни онда када се упушта у размишљања о животу и појединим животним схватањима, укорењеним обичајима, садашњем друштвеном -сКлопу, људском стремљењу ка напретку, ниподаштавању савремене техвике и културе, као и уздизању те исте културе и технике. Чини нам се да је г. Дивјак промашио, кад је извесне своје добре способности тражио пишући овакав роман, који ое лабаво васлања на живот, и погрешио што грађу за њега није узео из свакидашњег живота, који је далево од одважних хохштаплерских подвига и шпијунских вратоломних потхвата и дубоких падова. Јер ипак овакав живот какав је описан у „Савестима у крзну" не изгледа нам веран, и стога- у приповедању г. Дивјака налазимо много намештености, срачунатости на ефекат и што већу и дужу вапетост читаочеве паж№е, жеље да забави макар и на рачун вероватноће, да ое све то тако десило далеко <5аш тим личностима, да су се баш оне овако среле и сукобиле у животу и да су ое баш њима догодили ови и ованви удеси. Очито, приповедаше у целини нема довољно животне чврстине и уверљивости, ма да можемо претпоставити у жИвоту и овакве личности, и карактере и овакве намере, случајеве и догађаје. Поред тога, г. Дивјак неједнако види роман; по каткад пр:ипов!еда китњ.асто и лепореко, по каткад ое служи иатетичним реченицама и свечаним театралним патосом, да би потом приповедаше иало и текло сухо, реиортерски упрошћен10. У жељи да буду савреЗмени, живи и отмени, диалози су му покаткад натегнуго духовити. Али треба бити правичан па исто тако и подвући, да у роману има и духовитих места, оштрих и тачних запажЈања и умесне благе ираније на рачун укорешених друштвених обичаја, навика и мишљења. Саж[ето речено, „Савести у крзну" су подеена и пријатна лектира за забаву и разоноду оних који само то траж.е од једне кшиге, али су ван домашаја високе књижевности. Владимир Ђ. Бабић Комуналне вести: Ауто-станица града Бордоа Бордо, град од 256.000 становнииа, има једну ауто-станицу, која обезбеђује сксплоатацију 37 линија са 200 аутобуса. Површина под станицом износи 4.000 квадратних метара и то: 2,500 м 2 двориште и перон за укр-