Opštinske novine

Стр. 214

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ско-социолошку бразду у чешкој политици, али као „идеалиста и критички дух" стално је лебдео изнад свога народа. Бенеш са практичним смислом човека од акције, и са револуционарним тсмпераментом, био је неопходан за националну акцију' ослобођења Чехословачког народа. Кад је избио Светски рат Бенешу је било 30 година, али је он био добро теоријски и практично припремљен за наступајуће догађаје, као што се види из сведочанства самог Масарика, које смо раније навели. Кад су 1914 год. први топовски метци слетели са Бежанијске косе на Београд, Бенеш је одмах схватио сав дубок значја тога догађаја, њему је било политичкИ јасно шта он значи, а истовремено морално је свестан шта му ваља радити. У Бенешу је била јако развије:на свест о дужности према својој отаџбини и према своме народу. Он је интуитивно осетио, да је дошао онај величанствени тренутак када сваки од нас постаје оруђе провиђења, и да према томе сваки треба да допринесе свој удео у корист своје нације. Њему је било јасно да се ваља лишити свију тренутних угодности живота и да ваља одбацити све ефемерне догађаје. Он је осетио да је дошао моменат четрдесетодневног поста и повлачења на Гору Сион да претстоји Голгота и распеће. Али му је тако исто било јасно пред духовним очима да иза распећа долази Васкрс. И Бенеш се сав предаје раду за свој нарјод, управо „за далеко неко покољење", како каже наш Његош. Бенеш је био на висини догађаја. Добро информисан о целокупној политичкој констелацији у свету, Бенеш је знао, захваљујући својим социолошким и философским студијама, да је у том рату распад Аустро-Угарске неминован. „Ја сам с тога, вели Бенеш, формулисао дилему Хабзбуршког царства на овај начин: оно> ће наћи свој крај или у изгубљеном рату — или у социјалном преокрету и социјално-политичкој револуцији после рата". 1 ) То је определило његово држање за време рата и када је судбоносни' час куцнуо, Бенеш је одмах отпочео са применом своје научне методе рада и своје социологије на догађаје. Свој национално-револуционарни посао предузео је одлучно и без устезања, ма да, је тада још био почетник у практичној политици. Али на срећу своју и своје нације, ту је био Т. Г. Масарик на кога се Бенеш могао ослонити у тим питањима и који га је извео и претставио пред европски политички свет. Масарик је у почетку Светског рата имао за собом већ више од 25 година политичке и националне борбе и био је добро познат и цењен и ван граница своје отаџбине и ван граница Аустро-Угарске монархије.

^) Е. Вепез; Бег АиМапЈ.(1ег ИаИопеп б. 10.

V. I ; Кад је рат избио Др. Бенеш је, као што смо видели, имао одређен и јасан план и чврсту философско-социолошку базу за своје делање у наступајућим светским догађајима. Нзегово демократско убеђење, жеља за националном слободом, његово дубоко осећање социјалне правичности, морали су га одвести ка Масарику, који је повукао јасну линију своје политике против средњевековног апсолутизма на којима је почивала психолошка структура Аустро-Угарске. Масарик је крио цео свој политички рад, дао снажан отпор против Аустро-Угарске, ове средњевековне творевина, која се је у модерним политичким и социјалним односима држала само материјалним сретствима бруталног насиља над потчињеним народима. Бенеш је сав — духом и телом — уз Масарика. Јасне главе, чврсте воље, снажног нагона за акцијом Бенеш доиста постаје оруђе провиђења, неке више силе, која, као да га је унапред предестинир;ала да уз Масарика одигра ону величанствену улогу у ослободилачкој борби Чехословачког народа. Под утицајем мирног и дубоког студирања и под упливом политичких догађаја од 1908 до 1914 г. Бенеш, социјални рево*луционар, преображава се у националног револуционара, баш каквог су времена и захтевала. Чешка политичка ситуација до рата била је несређена. Чешки политичари били су' дезоријатисани. Међу њима није било сагласности, ма да су скоро сви, као и чешки народ, мрзели Аустро-Угарску из дна душе. Али сам факат мржње није могао уродити плодом. Тој мржњи Чехословачког народа према Аустро-Угарској требало је дати конкретну политичку форму, дати један одређен и јасаи правац и сконцетрисати све снаге у корист своје националне државне идеје. Масарик је био у политици и науци, европски оријенсина према Западу. Познавао је добро стару Русију и њена унутрашња врења, те није веровао, као многи чешки политичари и већина чешког народа у победу Русије. 1 ) Масарик је био и сувише добро социолошки образован да је могао веровати, да ће трошно Руско царство моћи да издржи велике потресе који наступају. Чак и аустријски социолози (као н. пр. Гумпловић), предвиђали су распад Аустрије, Русије и Турске. Чекало се само на један мало већи међународни конфликт, па да ово социолошко предвиђање постане и политички факат. Тај конфликт је дошао и Масарик је знао шта му ваља радити. Ту више не помажу пусте жеље и разјарене мрњже, већ се мора имати јасан циљ и одре-

х ) Види о томе изврсно дело Тћ. О. Мазагук: „2иг ги5815сћеп ОезсћЈсМз — ипсЗ КеН§1опб — рћПозорШе I п. 11 Вс1е.