Opštinske novine

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 213

200 цркава, 23 манастира (од којих 11 женских), 7 разних католичких установа, 11 гимназија и 800 језуита, фрањеваца и траписта. Ето, то су елементи које је Аустрија испослала међу Србе Босне и Херцеговине да чине морална освајања, вели Кауцки, и онда није никакво чудо, да се Срби тако очајно одупиру таквом режиму и таквим освајањима. Није никакво чудо што цело Српство види у овој монархији свога најљућег непријатеља и што тежи за својим националним јединством, политичком слободом и могућношћу економског развића. Писање социјалиста-пангерманиста створило је аверзију против интернационализма код социјалиста угњетаних и нападнутих народа. Виделе се јасно да је тај и такав интернационализам само маска за политику (Огап§ пасћ Оз1еп". Кауцково пак писање било је јасан моменат за сваког исправног социјалисту, који воли свој народ, и дало је сваком добар упут при опредељивању свога држања према своме народу и својој националној држави. Анексиона криза извршила је дубок утицај на чешке политичаре, па и на младог Бенеша. Много виша под утицајем ових светско-политичких догађаја, него под утицајем органског развића и сазревања теоретског убеђеља, Бенеш постаје националиста. Шта је за угњегене народе Аустро-Угарске монархије, а посебније за наш југословенски и чехословачки народ значила анексиона криза, најбоље се да видети по огромној политичкој активности коју је тада развио Т. Г. Масарик, бранећи наш народ од насиља Аустро-Угарске. Ј ) Бенеш је био један покретљив и снажан темпераменат који га је гурао у лево. За Бенеша је лако приањала револуционарна традиција Париза. Нзему је годио радикализам француских социјалиста, синдикалиста и антимилитариста. Али истовремено, он има проницљив и дубок дух, који непрестано тежи да се усаврши и да критички схвати теорије и догађаје. Студирање Бергсоновог интуитивизма, Џемсовог прагматизма и Диркхемовог социолошког колективизма, одвео га је ка теорији сазнања, а преко ње ка немачкој филозофији и специјално ка Канту. Нзегово теоријско усавршавање у Паризу, Лондону и Берлину и његово реалистичко и критичко посматрање политичких борби у Аустро-Угарском царству, апсолутизма у Чешкој и Хрватској, омогућили су му да осети да преживљујемо једну велику кризу, и да наступа једно ново доба. Удубљивање у Масарика и његову социологију оспособило га је да ч теоријску социологију пренесе у праксу, на политички терен. Тиме ј.е створио свој сопствени систем критичког реализма који је применио у науци и пракси, у теорији и полиг *) Види о томе: Др. Божидар Марковић: „Масарик и Југословени". (Зборник Т. Г. Масарика стр. 23—50).

тици. Тај је систем Бенешу остао идеја водиља кроз цео његов политички живот. „Ја сам водио политику увек свесно и научно, и ако сам, за време рата и после рата, постигао резултате, то има свога основа пре свега у томе, што сам ја своју филозофију и своју научну методу конзеквентно и свуда систематски применио на политичке проблеме". 1 ) Под утицајем политичкИх врења из 1908 до 1914 г. и теоријског усавршавања Бенеш је изашао на прави пут. Нзегов видик постаје широк, његова мисао постала је савршенија и пуна полета, ишчезла је скученост догматичких формула, а тиме је и његова политичка акција добила смишљен и одређен пра-

Т. Ј. Масарик, Претседник-Ослободитељ

вац. У Бенешу је извршен један велики преображај који иде постепено и природно, али са великим напором и снажном унутарњом борбом. Бенеш се развија од интервационализма ка наиционализму и од колективизма ка демократизму, а специјално ка привредној демократији. У Бенешу, револуционарном интернационалисти, развиј.а се национални револуционар, који ће за време рата, баш тим својим особинама, допунити свога учитељаМасарика. Масарик је повукао дубоку филосов-

г ) Е<1иагс1 Вепеб: Оег Аи{81ап<3 сЈег ИаНопеп 8.7.