Opštinske novine
1
Др. Радмидо Белић, шеф Отсећа за физичћо Басиитање Г. п. г. Б.
Општи значсај обавезног телесног васпитања ш његови г.ткешни принципи (Вакои од 2-Н 1934 и Уредба од 1ЛУ 1935 г. о обавевном телесном васпитању ваншколске омладине).
Да ли је потребно наглашавати потребу за једним организованим и систематским радом на одржавању и јачању телесне снаге и здравља када су добро познате тешке социалне и економске прилике у којима већина становништва нашег народа данас живи и које су такве природе да стално угрожавају, да наруше и подједу здраве или докусуре слабе телесне састазе. Поражавајуће су цифре морталитета, туберкулозе и закржљалости, проузроковани узлохрањеношћу, нехигијенским становима и другим чињеницама у вези са немаштином и погрешним поступцима у исхрани, одевању и кретању. Да ли не би било и сувише ту потребу наглашавати и поред толиких студија по том питању које су је видно истакле као једну примарну потребу савременог друштва; поред упорних настојања влада да пруже и законске и финансиске и моралне помоћи свим друштвима, удружењима или установама које имају за циљ физичко васпитање народа? О потреби организованог и систематмског телесног виспитања не може бити ауторитативније мишљење него оно које је дао Херберт Спенсер', признати и чувени филозоф широм света, и то још на почетку друге половине XIX века у свом класичном делу: „О васпитању". Он дословце *ту каже ово :„Не само што исход каквог рата зависи често и понајвише од снаге и ваљаности војника, него и у борби индустријској п!обеда је често везана за издржљивост Гфоизвођача. Ми до сад истина нисмо имали разлога бојати се слабости ни на једном од ова два поља. Али има знакова који показују, да је снага наша данас напрегнута до крајњих граница. Утакмица у животу нашем сад је тако велика, да напрезања што га она изискује мањина може поднети без штете. А већина већ подлеже тешком терету који је притискује. Па ако би овај тешки терет растао )ош и даље, а сви су изгледи да ће то извесно бити, онда ће и најчвршће конституције бити стављене на пробу. С тога баш и излази велика потреба, да се васпитање деце врши тако, да се она спремају не само духовно >за
умну борбу, која им претстоји, него и да се физичкЈ! развијају и јачају те како би могла поднети ово јаче напрезање што их у животу чека." (в. X. Спенсер: „О васпитању"' у преводу Г. Миодраговића стр. 162, издање Цвијановића 1921 г.) То јаче напрезање које Спенсер пре толико деценија предвиђа сада је наступило. То јаче напрезање има да издржи појединац, а преко њега, народ и држава. Да би се то издржало иотребно је систематско јачање моралних и физичких снага народа. Потребно је оспособити народ да буде издржљив у војној и привредној борби. Више се не мери снага једне државе само по броју њених бајонета, топова и авиона. него и по њеној, економској моћи. А и за једно и за друго потребни су непрекидни напори целог народа, чији резултати су зависни од степена моралне и физичке издржљивости. У томе лежи општи значај телесног васпитања. То су још народи старог века увиђали. Познате су чувене олимписке игре у старих Јелина и строги обичаји Спартанаца који су слабу и наказну децу одмах по рођењу подвргавали уморству излажући их на висинама Тајгета. Данас би такав обичај био нечовечан и кажњив, с обзиром и на кривичне и моралне норме и на могућности које наука пружа да се од слабог детета начини здраво; али данас, за разлику од давних времена, постоје и опасности, уврежене у самом друштвеном уређају, да млади здрав нараштај морално посрне и телесно ослаби, те се отуда намеће целом савременом друштву не само дужност да поштује свачији живот него и да се стара да га одржи и оспособи за све напоре и борбе. Сва савремена друштва преузела су најозбиљнију бригу око умног, моралног и физичко гваспитања народа. Умно и морално васпитање била су давнашња и главна брига цивилизованих народа. Физичком васпитању озбиљније се почела поклањати пажња у последњем времену, када се увидело да и оно у погледу своје важности ништа мање не изо-