Opštinske novine

Стр. 226

БЕОГРАДСКЕ НОВИМЕ

стаје од умног и моралног васпитања, јер рашта духовно припремање за умну, привредну и војну борбу, ако се истовремено не припремају физички услови да се та борба издржи. Зато у последње време поред школа, гимназија, универзитета и цркава, подижу се грозничаво социалне и хумане установе, болнице, склоништа, обданишта, станови итд. и стадиони и шкоХе за физичку културу. Свуда се почиње систематски да ради на физичком васпитању народа. У свим земљама неће се наћи један исти систем у погледу спровођења и организације физичког васпитања, али ће се у свакој држави видети одлучан рад и воља да се то васпитања спроведе у најширим масама народним. За те сврхе и државне и самоуправне власти указују издашне и моралне и материјалне помоћи. У Шпанији, на пример, удружења за физичко васпитање која покажу успехе на том пољу оглашавају се од стране народног одбора за физичку културу за добртворна удружења Наци\е. Да ли {е потребно говорити колико се пажње поклања физичком васпитању у Италији, Немачкој, Пољској, Енглеској, Француској. У нашој суседној Бугарској издат је још 1931 године Закон о обавезном телесном васпитању коме подлежу сви бугарски младићи и девојке до 21 године. У Мађарској је законом од 31 децембра 1921 године уведена обавезна настава телесног васпитања омладине од 12 година старости до 21 године. У Италији постоје осам разних врста организација за физичко васпитање према добу старости и полу: балила, авенгуардиста, млади борбени фашиста, фашистичке универзитетске групе, Мале Италијанке, Младе фашисткиње и фаши^тичке жене. Прве четири организације су мушке и њихово бројно стање износи 1,487.203 омладинаца, остале четири организације су женске и њихово бројно стање износи преко 912.000 чланица. У Немачкој у разним приватршм удружењима за физичко васпитање обучени су милион омладинаца потпуно спремни да се кад треба ставе на браник отаџбине. Ређање свих организацијаза физичку културу које постоје по разним земљама изискивало би и много простора и велику документацију. И једно и друго недостаје, али је овде довољно ово неколико сумарних примера да би се увидео и констатовао само факат да су се све европске државе најозбиљније посветиле организацији физичког васпитања и да је то тако /рећи постала једна од јавних функција коју врше државни или самоуправни органи директно или преко разних контролисаних и субвенционираних приватних удружења, установа или друштава. У нашој земљи све до појаве Закона од. 2-11-1934 г. о обавезном телесном васпитању народа није се званично много поклањала па-

жња физичком васпитању народа. Обнародовање Закона од 5 децембра 1929 г. о оснивању Савеза Сокола Краљевине Југославије претставља први корак у смислу мешања државе у ствари физичког васпитања народа. Образовањем Министарства физичког васпитања народа и издавањем закона о обавезном телесном васпитању, физичко васпитање народа улази одлучно у сферу општих државних и народних интереса. Дотле физичко васпитање било је предмет приватне иницијативе кога су спроводила разна приватна витешка удружења као што су соколска, стрељачка, лоптачка, пливачка, ловачка, ватрогасна, смучарска и друга удружења. Наведеним законима уведен је у нашуземљу један систем физичког васпитања народа који има своје карактеристике и принципе. По томе нашем систему сва приватна удружења кој.а имају за циљ физичко васпитање народа не могу бити на племенским, религиозним и верским основама, и сва су она стављена под врховни надзор Министарства физичког васпитања народа, чијих се упутстава и програма у погледу извођења физичког васпитања имају придржавати. То је први принцип нашег система физичког васпитања. Други основни принцип тога система, то је да за сву омладину постоји обавеза телесног васпитања т.ј. обавеза да похађају све течајеве и часове који су законом предвиђени и одређени за држање наставе из телесног васпитања. Трећи основни принцип је у томе што се на тим течајевима и часовима има омладина сем телесним вежбама учити и моралном васпитању у смислу формирања свести о једној нераздељивој народној и државној целини и љубави према Краљу и Отаџбини. Код принципа опште обавезе телесног васпитања за сву југословенску омладину имају се учинити следеће напомене: 1) та општа обаЕеза простире се на сву мушку и женску омладину у основним (продужним) и средњим школама или овима подобним који имају свакодневну наставу, и та обавеза за њих траје све до навршетка 20 године старости односно док се налазе у поменутим школама; 2) што се тиче оне југословенске омладине која се налази ван горе назначених школа, обавеза телесног васпитања простире се само на ,мушку ваншколску омладину, и то од навршених 10 година па до навршених 20 година; 3) мушка и женска омладина на универзитетима и њима равним школама не потпада обавези телесног васпитања. Дакле као главна и основна карактеристика нашег система физичког васпитања то је принудност похађања свих течајева за обавезно телесно васпитање. Као санкција те принудности, то је казна предвиђена за обвезнике који редовно или никако не поха-