Opštinske novine

Драгомир М. Поповић, архитећт-урбаниста

Санирање нездравих квартова и насеља

Један од проблема којима се бави савремени Урбанизам јесте и санирање, оздрављење болесних, односно поправка нездравих квартова и насеља. Позната је истина да сваки већи град има квартове или делове насеља, који у хигијенском погледу изгледају очајно и којима је потребна, како због њиховог, тако и због општег интереса свесрдна помоћ. Социјална беда као у свом огледалу показује се најбоље у бедним предграђима а обратно таква нездрава насеља највише распирују морално и хигијенски ту социјалну беду. Није потребно напомињати колико нездрав стан негативно утиче на целокупно битисање становника, који су принуђени да проводе век у њему. Жалосне констатације нису успеле да саме створе потребу о уклањању тога зла, већ од тренутка кад је зло постало опасност за околину, друштво и надлежни који живе у бољим приликама, предузели су мере да је уклоне а зло ублаже. Опасност од нездравих насеља углавном је двојака: хигијенска и социјално-политичка. Хигијенска, јер су нездрава насеља магацини за лиферовање свих болести; а социјално-политичка, јер су болешљиви незадовољници по природи свог тешког живота, често крајње левичарски расположени према друштвеном поретку. Већина светских великих градова предузела је мере да поведе борбу против ових чињеница, а општинске управе у културним земљама схватиле су озбиљно цео задатак у толико пре, што се уклањањем нездравих насеља много добија, поред горе наведеног, још и у естетском погледу. Прљавштина и неред не пружају лепу слику, па је и ово био још један озбиљан разлог за борбу против њих. * Несумњиво да и Београд има нездраве квартове (насеља) пошто и он спада у ред већих градова, а таква насеља су редовни пратиоци свих великих агломерација. Разне „Јатаган мале", „Пиштољ мале'", дивља насеља и неуређена предграђа Београда, нису само њихов специјалитет. Потребно је људима објаснити да њих имају сви светски гра-

дови, неки још у много већим процентима и размерама. Тако Берлин има делове кварта \Уес1сЗЈп§-а и своје 1^аићепко1оше, Париз своју чувену зону и блок бр. 9, Лондон свој| Вегшоп^зеу, Хамбург и Барцелона нездраве квартове у пристаништима, Чикаго свој 1оор, Франкфурт свој 17 блок, Марсељ старо пристаниште, Лавов свој кварт 2о1к1е\Узк1е, Цирих своје Еће^гаћеп итд. итд.*) да не говоримо о градовима на Ориенгу. Борба против нездравих насеља поведена је озбиљно кројем прошлога века и занимљиви су резултати, који су се добили у разним земљама. Нису без интереса ни скупо плаћена искуства појединих градова у свету. Неке општинске управе су сматрале до пре неколико година на пр., да је довољно направити известан задовољавајући број јевтиних станова и свет ће се иселити из старих, нездравих. Мислило се да ће свако радо ући у здрав и јевтин стан. Искуство је пак показало да се наде нису испуниле. Прво што хигијенски стан, ма како он јевтин био, не могу да плате многе раденичке породицезбог опалих надница у последње време, а друго што се показало да постоји неки атавизам за нередом. Ово изгледа чудновато, али се утврдило да до год постоје у граду нездрави станови, људи ће у њима становати. Једни, напреднији и имућнији ће се иселити у боље станове, али други ће доћи да понова населе старе. Значи да је најпрактичније решење: једноставно рушење нездравих станова са паралелним иодизањем нових хигијенских. Нездрава насеља се јављају обично у два облика и на два места у граду. Или као резултат једне историске еволуције, пуне традиција, па се кварт врло мучно обнавља а прилив становништва му је све већи те се хигијенске прилике погоршавају, — или као резултат проширења вароши на брзу руку, услед наглог повећања становништва. Готово у сваком граду виде се ове две групе: око старих пристаништа и историских сИу-а прва (Париз, Праг, Амстердам и др.) и по пери-

*) Н. пр. један смели амерички архитект тврди да је цео Бостон у Америци слум (неред) и да сви људи који имају ауто или ма какво лично превозно средство, а у Америци га има скоро сваки пословни човек, станују по ново уређеним насељима изван града.