Opštinske novine

Стр. 232

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ферији друга група (исти градови и још: Берлин, Варшава, Цариград и др.)Београд се доследно држи овог. Нездравих насеља има и поред самих Теразија**) у центру и по периферији. Уклањање ових насеља и њихово побољшање у хигијенском и естетском погледу, престављају један замашан проблем сваке- градске општине. Проблем се јавља: 1° као социјална дужност, 2° као правни проблем пошто се ради о правничкој оцени накнаде између општег интереса и интереса појединаца, који је тесно везан за његову егзистенцију и 3° као озбиљан финансиски проблем, због потребе већих средстава да би се одговорило задатку. Санирање нездравих квартова и насеља не треба мешати са проблемом станбене беде. Док први садржи у себи све културне обавезе по општину: хигијенску, социјалну, архитектонску, други је у основи претежно социјалан, па тек после пооредно хигијенски и архитектонски. Санирањем града баве се у главном урбанисти а станбеном бедом социолози а затим финансијери, архитекти и др. додирних тачака, међутим, у оба проблема има пуно, али је санирање општији проблем, крупнији ако хоћете и важнији по градски ансамбл. Споменули смо да су врло занимљива скупо плаћена искуства појединих градова и ми ћемо их овде изнети :1; ) да би нам извесне ства;.н изгледале светлије приликом разматрања о Београду. Питање је било покренуто на међународном конгресу у Прагу прошле године. Светско удружење станбених проблема сазивајући конгрес било је поставило разним градовима следећа питања о проблему санирања нездравих квартова и насеља: 1° које су законске основе и текстови на основу којих се такви квартови санирају, 2° које су финансиске базе које омогућавају реализовање ■ подухвата, 3° организација и извршење послова, какве су, 4° има ли нарочитих урбанистичких захтева у дотичном граду,' 5° подаци о социјдлном и хигијенском проблему и 6° резиме до сада урађених послова на овом 1 пољу и предвиђања за будућност. Тридесет и пет солидних реферата, поднетих конгресу претстављају драгоцен материјал за урбанисту, који из њих ^може да оцени и сравни мере које су разни градови поедузели на хигијенском, станбеном и урбанистичком пољу. Већина земаља решава ова питања законом, а само у неким земљама општине га решавају према својој замисли. **) Н. пр. блок између Дечанске и Теразија или блок између Коларчеве и Кнез Михаилове ул. *) По књизи Е1епс1зуЈег(е18ашегип§, 1п1егпаНопа1 Уегђапс! Иг Шоћпипдзчуезеп. — Уег1а§ Ј. Но^тапп, б!иН§ап 1935,

У Енглеској, која се мирне душе може сматрати као пионир целог овог културног покрета, закон разликује 3 ствари: квартове који се имају санирати (с1еагапсе агеаз) ; квартове који се имају побољшати (1гпргоуешеп1: агеаз) и поједине зграде које треба срушити (1псИуЈс1иа1 (МесИуе ћоизез). Квартови или блокови који се имају санирати су они којима се све куће имају норушити, пошто претстављају здравствену опасност и немогуће их је поправити. Рушење врши сам сопственик, коме се саопштава одлука — или општина откупљује блок да би сама срушила зграде на њему. Кад општина треба да откупи овакве блокове онда их добија по нарочито јевтиној цени (20пшп§ гесЈисИоп) предвиђеном законом. Само ако се ради о незнатнијим подухватима терен се плаћа по пијачној цени. Поступак око откупа терена је административно спор, пошто за јевтину цену мора да да сагласност и Министарство хигијене, али се у пракси ствари решавају много брже директном погодбом са сопственицима. Квартови или блокови који се имају побољшати сматрају се они, у којима тек по нека зграда услед слабог одржавања или дотрајалости, није више хигијенска па се мора порушити. Општина на основу закона, наређује прво сопственику да поправи својузграду а ако је немогуће да је поруши. Иначе може да откупи терен и да сама поруши зграду као и у горњем случају, само у оба случаја мора прво да се увери да станари могу бити збринути у другим бољим становима. У случају кад се ради о појединачној нездравој кући, општина је врло брзо може уклонити, јер док је ранија морала да њене становнике смести у други бољи стан, најг новији закон јој сад даје могућност да лако закључи због њих зајам за изградњу новог здравијег стана. По закључењу зајма, кућа се руши, дакле нешто раније но што је нови стан готов. Општина има право да откупљује нове терене за подизање нових станова грађанима, који су раније становали у нездравим зградама па отерани оданде. Општина може да захтева од појединих приватних друштава, која подижу станове да известан број станова подигну за ове избеглице. Закон од 1930 год. дозвољава да поменуте избеглице плаћају ниже кирије од нормалних, а према проценту у односу на њихову стварну зараду. За санацију нездравих насеља општине добијају под извесним условима државну субвенцију у виду зајма на 40 година, која износи за сваког исељеног и пресељеног становника у нов стан по Б 2.5.0 (око 550 дин.). Ако је стан у троспратној кући и ако је те;рен коштао више по акру од Б 3.000. (1 акр = 0,4047 ха или 1 ха = 2,4711 акра),