Opštinske novine

Стр. 244

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Да ли према данашњим приликама под којима се Београд снабдева млеком могу бити ефикасно примењена оба начина прегледа? Како смо већ раније навели, хемиским се прегледом може у највећем броју случајева, са добро извежбаним персоналом на лицу места одредити хранљива вредност млека и одмах предузети мере да се свако неисправно млеко отстрани са тржишта. Да ли је и код зараженог млека могућа одмах на тржишту примена ефикасних мера за спречавање његове продаје? Није сасвим. Ако би хтели сасвим тачно установити број клица који се у млеку налази, изискивало би дуже времена (најмање 48 сати) а за то вргеме млеко од кога је узет узорак за преглед већ је конзумирано, а нама мора бити дужност да све млеко код којег постоји сумња да је заражено на лицу места подвргнемо прегледу. Данас је већ техника прегледа са Тромсдорфовим цевчицама довољно израђена да нам количина, изглед и микроскопски преглед могу брзо дати доста исправну слику за оријентацију о бактериолошкој вредности млека. Сврха коју би такав преглед требао да има може се и у овом случају добро организоваваним радом постићи. Да би се постигли задовољавајући резултати и потрошачима обезбедили и са хигијенског гледишта такво млеко које би могли без бојазни пити и у сировом стању (кад је његова хранљива вредност највећа) мора се поред најоштрије и најсавесније контроле приступити и поучавању. Појединачним или скупним обавештавањима о држању чистоће, начину мужења итд., може се много постићи ако продуценти макар мало иокажу добру вољу, али се ни у том случају не може стопроцентно обезбедити постављени захтеви за добро млеко. У чему је важност млека да му се посвећује толика пажња? Млеко је намирница за живот која је неопходно потребна за исхрану деце. Потрошња његова се из дана у дан повећава у колико се поавилно упознаје његова вредност као хране. Калориска вредност млека износи око 700. Ако је упоредимо са ниже наведеним вредностима код друге хране, видимо:

1 кгр. говеђег меса кртог 1010 Кал. „ „ свињског меса кртог 1450 „ „ „ шарана 780 „ „ „ сланине 7190 „ „ ,, шећера 4100 „ „ „ сира 3800 „ „ „ јабука 510 „

да млеко према својој хранљивости и тржној гени треба да дође у обзир као најповољнија

и најјевтинија храна и то не само за исхрану деце него и одраслих. И ако је на први поглед његова калориска вредност иста са 3 Д кТ!р. говеђег или х / 2 кгр. свињског меса, ипак благодарећи његовом идеалном саставу и врсти беланчевина оно је кудикамо као храна рационалније од количине меса исте калоричне вредности. Код нас се још није увидела сва она вредност коју млеко има. Код других народа је пропаганда за већу потрешњу млека проведена са више успеха, што се опажа по много већој потрошњи него што је по нашим градовима. Ако узмемо да је потрошња млека по особи дневно у Вашингтону 1.10 л Базелу 0.70 „ Бечу 0.40 „ Загребу 0.30 „ Београду 0.20 „ а просечно да се у Југославији троши по особи свега око 0.31 л. видимо да међу културним народима стојимо у исхрани млеком на врло ниском ступњу. Овде није место да понављамо и расматрамо из којег је разлога тако. Један од њих је свакако и неповерење које београдски конзументи имају према гаранцији да ће добити непокварено и хигијенскИ исправно млеко. Ови су разлози све мање на месту јер општинска стручна контрола која је организована да пази над трговином млека има у томе правцу успешне резултате који ће се још више побољшати. Недовољна пропаганда која треба грађанство да придобије за ову најздравију храну, биће тек онда на свом правом месту ако је у стању да и стварно осигура млеко какво и препоручује потрошачима. Велика тешкоћа коју треба пребродити на том путу је чисто техничка, организационе природе. Код великог броја продуцената који на београдском тржишту износе мање количине млека није могућа систематска контрола без великог контролног апарата. Најидеалнији би био случај кад би се успело са оснивањем већих индустријских млекарских предузећа или задруга у којима би рад појединаца произвођача морао бити прилагођен нормама које би се таквом предузећу или задрузи одредиле, а које би пред општинским контролним органима над намирницама за живот сносиле сву одговорност за исправност млека. I Пут којим би се до тога дошло није ни тежак ни немогућ. Мало добре воље и грађанима би се могло обезбедити таква врста млека коју Енглези означују са „АА", а које би се без бојазни могло и некувано давати деци за храну.