Opštinske novine
8
Др, М. Ћ. Поповић, упрабнић Клиничне болнице
Питање побачаја с обзиром иа пашу ћомуналш; ш популациону политићу
Питање побачаја постаје све више једно врло важно социјално и популационо питање. На његовом решавању морају сарађивати осим лекара, као стручњака, исто тако и сви други социјални фактори, на првом месту општине. На XVII недавно одржаном конгресу југословенског лекарског друштва у Београду ; ) питање побачаја, иарочито његових индикација, било је опширно расправљено и донета је једна врло важна одлука примљена од огромне већине лекара, а која гласи: „Југословенско лекарско друштво на своме XVII конгресу у Београду, након свестране дискусије констатује: 1) да број побачаја све више расте, поготово да има све више противзаконитих, нестручно изведених побачаја, који су врло опасни и по жену на којој се врше, и по нацију. 2) конгрес сматра да је потребно широке народне масе опоменути о лакоумном схватању побачаја, с тим, да се обавесте о штетним и убиственим последицама. 3) Понављајући своје захтеве за пуну заштиту породице, материнства и деце, овај скуп тражи најиздашнију социјалну заштиту и економску помоћ за породице, за мајке уопште и за трудне жене и породиље. Треба законом загарантовати заштиту и помоћ за рођену, а недовољно збринуту ванбрачну и другу децу, коју родитељи не могу да отхрјањују, и Југословенско лекарско друштво уверено је, да се само најиздашнијим, правним, социјалним, културним и економским мерама може унапређивати материнство и спречити регулација деце и побачаји, па ће се са своје стране и у кругу својих чланова пор.адити око тога, да се за та^ кве матере заинтересују широки кругови народа, добротвори и остала приватна и јавна друштва, државне и јавне установе. 4) Југословенско лекарско друштво претресло је питање побачаја са више
становишта, а не само са медицинског, па мисли да би требало помагати највише сиромашне слојеве народа и такве, у којима не постоји тенденција за побачајем, на трошак и опорезивање опште, а нарочито богатијих и виших слојева код којих је ова тенденција изражена. Помоћ и овде могла би бити социјална, ч ек ( о-7 номска, културна и државна. 5) До доношења под тачком 3) захтеваног закона о пуној заштити породица, матера и деце, Југословенско лекарско друштво, усвајајући разлоге, који се намећу тешким економским положајем сиромашног живља, захтева, да се одредбе кривичног закона §§ 171—174 подвргну ревизији и поред чисте медицинске индикације да се признају и расне биолошке и душевно хигијенске индикације и социјално-економски моменти, где они постоје, а то све треба легализирати и регулисати, да би се побачај могао вршити под оптималним стручним условима савремене медицине, а за сиромашне да буду бесплатни. Сви побачаји код утврђених индикација нека се врше у болницама, а не у приватним ординацијама и њима сличним институцијама. 6) Са медицинског става треба захтевати да се повећа број. бабица на селима, као и број болница и болесничких кревета, те и у најмањим болницама мора бити довољно прилике за порођај и побачај, а у већим болницама мора да буде и стручне помоћи, посебних гинеколошких и акушерских одељења и специјалиста за гинекологију и акушерство, свуда има да влада сусретљивост, дискреција и пуна стручност. Ради извођења свега изложеног, тражимо надлежно установљење једног централног тела за заштиту породице, матера и деце, било у облику одељења у Министарству социјалне политике и народног здравља или централног уреда, односно дирекције, под контролом и суб и венцијом Министарства социјалне политике и народног здравља."