Opštinske novine

Јавна говорница: Др. Перо Шоћ

Дом за децу заразно оболелих родитеља

Под рубриком ,,Јавна говорница", Београдске општинске новине, као орган Београда, пуштају све написе, крититсе и питања из редова грађанства, која се по својој садржини односи на комунално-социјалне проблеме наше престонице, а својим тоном имају карактер аисолутне безпристрасности и објективне начелности. За објављене написе у „Јавној Говорници" БеоГрадске општинске новине плаћају сто динара од написа■ Сви написи морају бити потписани■ Почетак 1935 г. био је значајан за будућност југословенске деце. Њено Величднство Краљица Марија, у фебруару те године, издала је повељу о Правима детета. Пролеће исте године огрејало је ту децу, јер је Њено Величанство, у мају упутило посланицу „Радимо за југословенску децу!" Нећемо у овој прилици будити осећаје хуманости, јер су она својствена нашем народу. Није потребно ни да нарочито истичемо дужност о социјалном старању. То старање је по Светском рату истављено на првом месту љутске делатности. Предратне прилике и у том погледу су измењене, па са њима и начин рада на том пољу. Наш народ је прожет схватањем, да од мишица, срца и мозга грађана зависи будућност земље и њених синова. Тим самим створена је основа за дело социјалног старања. 1\ао што су проширене границе отаџбине, тако је и са њеном престоницом. Проширење у сваком правцу, које је иставило и нове проблеме. У толико више, што је Београд насељен становништвом са разних страна Југославије. У њему се стиче и сиротиња из свију крајева наше земље. Компетентни форуми, државни и самоуправни, а са њима и организације приватне иницијативе проблему су поклонили пажњу. О томе већ постоји читава литература а са њом и стваралачка акција. Доста се радило и урадило, али сваким даном ничу нове потребе. Треба још урадити. То сви знамо и исповедамо. Озбиљна је појава коју су стручњаци утврдили у погледу заразних болести. Самом ту-

беркулозом додирнуто је свако седмо лице у Београду. Стога поздрављамо службену иницијативу, која се дала на посао. Управа општине у томе је заузела став домаћина, који јој припада. Том духу одговара и иницијатива друштва „Мајка Јевросима", од августа 1935, око које се сабрало, одмах у почетку преш 20 разних установа и друштава. Створен је и Средишни одбор друштва за хуману помоћ и социјално старање, са задатком да се спроведе координација напора у том правцу, као и сарадња са државним и самоуправним чиниоцима. Одбор је прихватио руку свих који раде на том пољу. А пружа руку свим који хоће заједничког рада, у циљу већег и бржег успеха. Маколико била потенција и воља службених чинилаца, приватна иницијатива вазда добро долази. Групација друштава истакла је као први задатак подизање Дома за сиромашну децу заразно оболелих родитеља. Велики је очај родитеља, које сатире заразна болест, када око болесничке, самртне постеље, виде своју нејач. Теже им је него њихова болест — сазнање да иста неман угрожава живот драге им деце. Лакше је предупредити, спасти, него оболеле лечити. То је поента, око које се акција мора кретати. Зато се и предвиђа дом у који би се од немани отргла и спасла деца заразно оболелих родитеља. У Југославији деца умиру више него у другим земљама. Недостатак превентивног старања. По рату предузете мере, на пр., у Фра ! нцуској, у корист деце која се рађају по ј'азбинама и поред болесних родитеља, дале су најбољи исход. Умирање такве деце смањено је са 90°/о на 5%. Познат је систем и тип склоништа за децу заразно оболелих родитеља. Подизање таквог дома у престоници више је питање, са које стране почети и којим, удруженим снагама? Одзив Гратског поглаварства изгледа нам обезбеђен, јер оно и иначе посвећује нарочиту пажњу овим проблемима. Таква је и одлука, да се у Београду подигне модерна дечја кли-

9