Opštinske novine

Стр. 196 =

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

обостраних привредних и комуналних интереса. 1оред тога, § 6 Закона о градским општипама засеца по корену основне принципе самоуправе! О томе пропису врло умесну примедбу учинио је и Петровград (Велики Бечкерек) приликом анкете, коју смо 1934 год. организовали у београдској Канцеларији Савеза градова: „По стилизацији § 6 припајање, разгруписавање и одвајање делова од града врши се силом Закона, без питања заинтересованих, без саслушања њиховог, а евентуално и против њихове воље, те заинтересованим не стоји на [)асположењу никакво сретство за одбрану. Услед тога могу велики терети да се натоваре на град. Требало би бар предвидети могућност граду да се брани, да се саслуша, да поднесе своје предлоге." Пошто су и многи други градови стављали оправдане примедбе на §§ б и 7 3,.о г.о., то је Пословни одбор Савеза градова на широј анкети, одржаној у Беог-раду, детаљније разрадио питања која се нормирају овим §§, те је био предложио следеће допуне и измене: $ 6 (1) Спајање и раздвајање, (деоба) општина, као и измене њихових подручја, врше се по правилу након споразумних одлука дотичних градских и општинских претставништаг?, на предлог Министарства унутрашњих послова, законом, којим се одређује и посебан ::ачин и услови тога спајања. (2) У случају спајања предвидиће се за вршење ужих локалних и управних задатака мосебни месни одбори и месне управе. Ближе одредбе о том донеће град основним органи:аторним статутом. (3) Министар Унутрашњих послова може својом уредбом присајединити градској општини, по предлогу њеног градског већа, поједину суседну општину, или поједина места (села) суседних општина односно веће или мање делове њеног подручја, и без сагласне одлуке општинског одбора ове суседне општине, кад то лежи у очигледном јавном интересу. АлИ и у том слчаују саслушаће се пре доношења уредбе општински одбор ове сеоске општине, односно месни одбор посебног дела такве општине, (§ 110 закона о општинама), а по потреби и други интересенти. (4) Ако се при таквом спајању или раздвајању мењају такве општинске границе које су уједно границе среза, мењају се једновремено п ове границе. $ 7 (1) Сва имовинска правна питања, која настају из промена наведених у § 6 расправиће дотичне општине међусобним споразумом. Осакве споразуме одобрава Министар унутрашњих послова.

(2) Ако не дође до споразума, предаће се читава ствар, по предлогу поједине општине, изабраном Суду. У овај суд бира свака општина гхо два лица за судије, који бирају претседника избраног Суда. Ако која општина не хтедне бирати судије или се ови у избору не сложе, именоваће их надзорна власт. (3) Овим се путем не могу вређати приватно-правни захтеви трећих лица. Поступак по овом и предњем став 2, провешће се по могућству једновремено. (4) На основу предњег споразума односно пресуде* а по предлогу надзорне власти, провешће се све промене у земљишним и другим јавним књигама без наплате такса. (5) Спорове који настају око примене споразума односно пресуда по § 7 решава Министарство унутрашњих послова, а против његове одлуке има незадовољна страна право жалбе на Државни савет. $ 7а (1) Кад се некој градској општини присаједињује друга општина, односно делови подручја које општине, важиће — у недостатку посебне одредбе, донесене у смислу § 6 — и за присаједињену општину, односно за делове сви јавно-правни прописи града коме је она присаједињена (разне градске уредбе, статути и слично). Од тога се правила изузима разрез јавних дажбина на присаједињеном подр{учју, који остаје на снази до нове буџетске године. (2) Надзорна власт може у појединим случајевима одступити од правила предњег става и друкчије одлучити, тако нарочито да поједине месне уредбе присаједињеног подручја остају и даље на снази, кроз унапред тачно одређено прелазно време. (3) Стално становање на присаједињеном подручју, у колико је то одлучно за права и дужности, посебице за чланове општине, важи као пребивање односно борављење у општини којој је ово подручје присаједињено. (4) Град, коме је присаједињен други град или општина, преузима и све правне обавезе које је присаједињени град или општина имала према својим службеницима, а нарочито дужна је оне који су стекли сталност преузети са бар једнаким принадлежностима и употребити их у раду који одговара њиховој дотадашњој служби и положају; исто тако преузима и све обавезе у погледу стечених права на пензију и исплату пензијских принадлежности пензионерима и њиховим породицама." На предлог градова Загреба, Осијека, Тузле и др., Савез градова тражи допуну и § 10 у толико што би се у пословима самоуправе законом дозволила употреба градских грбова и застава, поред државних, јер градски грбови и заставе су стара традиција многих наших гоадова и имају неоспорног значаја за град, нарочито обзиром на његов историски, културни, економски и социјални јоазвој.