Opštinske novine

Стр. 272

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Бићу веома кратак, јер је по целокупном раду на сређиван>у опигтинских финансија поднет господи већницима писани извештај из гЈојега могу видети све појединости о напорима које је Општинска управа чинила да ое општински приходи доведу у склад са расходима. Једно од ових главних начела којима се Буџетска комисија руководила јесте свест да је оптерећеше Београђана максимал!но и да ое нова оптерећења више не могу и' не треба да заводе. Из тога разлога се Комисија и трудила да састави нацрт буџета који је мањи од досадашњег. То см>ан>ење када се узме у обзир и изложЈена коректура износи око 6,500.000.динара у округлој суми. У погледу прихода Комисија је процене вршила ригурозно и унела је у евоја предвиђања пораст само по оним основима по којима је стварна наплата у тгрошлости показала повећање. И ако је освештани принцип да се за процену прихода узима просечан приход за последње три буџетске године, Комисија је сматрала да је опрезно узети највише у обзир приходе остварене у току прошле буџетске године, јер су се услед слабљења привредне делатности приходи из године у годину смањивали. Ипак је комисија дошла до закључка да је могуће предвидети вишак прихода код трошарине, јер је реорганизација трошаринске службе омогућила и овакако ће омогућити и у будуће већи приход од трошарине него што је то у ранијим годинама био случај, и ако ставови поједине трошаринске стопе не само нису повећани него су у многим случајевима и смањени. Комисија је свесна да трошарина није најцелисходнији изв1ор прихода за Општинску управу, и да треба тежити да се трошарински стаЈвови смањују а [да се приходи за Општинску управу траже на другим странама, у првом реду повећањем приреза. Међутим по оцени свеукупне ситуације Комисија је дошла до закључка да за радикалну реформу општинских прихода није још дошло време. У наредној буџетској години финансиски одбор свакако треба да настоји да се уколико год је то могуће више изврше смањења код оних трошаринских прихода који погађају економски слабе, а да се изврши коректура код оних прихода који ће јаче оптеретити економски јаче становнике Београда. Комисија истиче још један важан моменат. Као пгто ое из поднетог писменог извештаја може видети примеран ред у општинским финансијама није постојао када је дошла на управу садашња Управа. Требало је радити хитно, требало је сређивати оно што је најпрече и из тога разлога не би ее могло замерити овој Општинској управи што финансије Општине града Београда још нису у потпуности сређене. Међутим, овај буџет садржи предв!иђене расходе по свима основима општинских обавеза изузев питања уређења односа са Државом. Раније то није био случај и у том погледу поднети нацрт буџета претставља свакако велики и значајан напредак. Само још један моменат желим да истакнем и да завршим. У погледу расхода није се могло ићи до крајњих граница штедње; нарочито не, када су у питању со-

цијални моменти, и када је у питању стварање рада за незапослене, и када су најзад у питању расходи у продуктивне сврхе. Из тога разлога предложени нацрт буџета садржи расходе који су још увек знатни, јер премашају износ од 300,000.000.— динара. Међутим у финансијским овлашћењима и овога (нацрта буџета постоји одредба по којој ће се ти расходи извршивати само у онолико у колико буду реализовани стварно предвиђени приходи. Морам да напоменем најзад одредбу у финансијским овлашћењима која ое односи на изграђивање ужег центра Београда. Крајње је време да Општинска управа предузме радикалне мере да се поједина ругла Бео града уклоне. Завршавајући овај кратак извештај Буџетске комисије налазим за потребно да истакнем да је за правилну, добро смишљену и опште корисну еваку па и општинску политику потребно водити у првом реду правилну и рационалну финансијску политику. Из тога разлога Буџетска комисија чини апел на господу јвећнике да у својим излагањима и захтевима за коректуре поднетога нацрта имају увек у виду да сваки издатак захтева повећање прихода а да свако повећање прихода претставља оптерећење за грађане чији смо ми претставници и чије смо интересе дужни у сваком случају да штитимо. Г. Стева Милутиновић, Господин Милутиновић похвалио је техничку обраду буџета, који је сада прегледнији, једноставнији и практичнији и у коме је извршена концентрација свих набавки, као огрев, осветлење, канцелариски материјал, бензин итд., — што је све новим буџетом пренето на Економат. Друга особина овога буџета је та да је он правилна и озбиљна основа општинсКОг газдинства. Поред других постигнутих успеха, каже г. Милутиновић скинуто је у току прошле године 117 милиона динара наслеђеног дуга и буџет је реализован са 98 °/о, што у данашње време претставља велики успех. Веома опширно г. Милутивовић се задржао на делатвости Одељка за одржавање калдрме, чији је рад извођен врло успешно и плодно. Само у овој шдини радило ое у 585 улица, што чини, 78°/о од свих калдрмисаних улица у Београду. Поред тога простијом калдрмом овај Одељак израдио је 98 улица; израђено је нових тротоара у 62 разне улице на наоељима Н>. В. Краља Александра, на Чукарици и на ТЗождовцу. Са великим задовољством г. Милутиновић истиче велику активност, пожртвовање и савесност у раду овога ОдељКа, које је потпуно одговорило својој задаћи. Оправка калдрме износи просечно 16 динара за 1 кв. метар, а одржавање целокупне површине од 2,700.000 кв. м. калдрмисаних улица кошта 1,18 динара по кв. метру, што је невероватно јевтино кад се упореди са другим европск!им градовима. Говорник извоси сугестију за стварање повољнијих услова за развијање индустрије. Један од првих услова за подизање. индустрије, кога до данас није било, јесте терејн за ову сврху. Како је г. Претседник ових дана успео да спаое за Општину и добије у з^амену један већи комплекс земљишта на левој