Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 273

обали Дунава, за који је ревао да је резервисан за гаодизанЈе индустријског краја, г. Милутиновић мисли да га у овом нчеговом подухвату треба најенергичније и најискреније помоћи, како би се што пре решило и ово випално питан»е наше индустрије, чиме би ое решило и питаше упослења многих незапослених грађана. Даље г. Милутиновић истиче да је за социјалне сврхе у буџету предвиђена сума за 2,500.000.— динара више но у прошлој години, али >се и поред тога мора запитати да ли ће Дирекција за социјално и здравствено старање моћи да одговори своме задатку, пошто је број оних које треба помоћи сваким даном све већи. Нарочито треба учинити много веће напоре да се за дечија летовалишта, лечење сиротиње по бањама и болницама учини још више. Треба учинити све да се даду праве линије једне велике социјалне акције, која би у истини одговарала овој дирекцији. Основна мисао Градског већа треба да је заштита најслабијих, стваранле услова за њихову привредну делатност, која мора бити у толико већа у колико су веће социјалне вевоље. Говорећи о персоналном питању, г. Милутиновић исгиче, да је то један од најважнијих проблема наших, коме се мора посветити пуна пажња. То питање треба радикално решити, а,\и не у смислу прогањања добрих и исправних службеника, који својим марљивим и савесним радом то не заслужују. Напротив, треба исправити код њих многе грешке, јер постоји уверење да у Београдској општини има првокљасних службеника, „који могу служити на част Општини и свакој установи у којој би служили". У вези са тим треба решити питање директора у свима дирекцијама које сада имају само вршиоце дужности, јер се осећа потреба да се на водећим местима општинске администрације утврде одговорни функционери, чиме ће се коначно стабилизовати комунална служ!ба. Једна од првих брига мора бити спремање доброг кадра градских службеника; зато треба постављати правог човека на право место, чиме ће веће најбоље извршити своју дужност. Г. Душан Николајевић, На почетку свога говора г. Никол/ајевић изјавио је да жели да укаже на извесне негативности, јасно израж^ене и у самом екепозеу и у самом буџету и на извесне побрканости појмова, које га изненађују. Говорник свесрдво признаје да је напор, који је учињен специјално од стране г. Претоедника, да ое одвоји оно што је општинско од онога што је државна, уистини један напор који заслужује похвалу и чији резултати омогућавају да наша Општина постане једног дава велики модерни град. Одмах затим г. Николајевић прелази на одредбу у ФинансискИм овлашћењима, по којој треба да се у ужем реону Београда опорезује тако звана земљишна ревта. Поред тога што је ова мера, каже г. Николајевић, на закону веосвовава, њоме се вређа и једав основ на коме почива наше друштво, па даље наставља: „И хоћу да подвучем то да се специјално данас, у данашње време, мора и дрвкја1ва и општина трудити да скрупулозно поштују оне принципе

на гаојима почива систем који треба да се бори са комунистичким системом. Господо, ово треба нарочито нјагласити зато што је наш просечви егоиста, наш прооечии буржуј у врло великом степену човек примордијалан: кост у својој руци брани по сваку цену, а насрће на кост у туђој руци по цену кокцтирања са извесним крајње левичарским доктринама". Г. Николајевић се позива на ранија излагања г. г. Крекића и др. М. Станојевића о овоме предмету и каже да ни један ни други нису делили грађане по степенима, по појединим реонима, већ је на пр. г. СтанОјевић простро ту норму на све крајеве Веограда, па наставља: „Ово треба подвући још и због тога што су поједина имања ван ужег центра скочила за релативно кратко нреме много више него имаша у тако званом ужем центру"... Г. Николај|евић излаже тешку ситуацију људи који су у доба инфлације узели дуг код Државне хипотекарне банке: они еаД морају да враћају дуг у здравом и скупом новцу. „И данас, наставља г. Николајевић, од оно мало људи, који имају нешто у центру, треба начинити кукавце и довести их у ту ситуацију да њихова имања купује често пута какав белосветски хохштаплер, или какав наш човек, који држи у џепу и разбојнички чува инфлациони динар. „ЗатЧ) сам ја, господо, одлучно против целе не политике, која пуца на т. зв. ужи реон, а ако би ое хтела уопште да примени доктрина о земљишној ренти, ја сам за то да се она примени на све крајеве Београда, а да се не примењује само на ужи центар, јср у ужем цчнтру оеде ипак и станују они који су — какви су да су! — најефикаснији носиоци система, А)ме и ми имамо у овом већу безусловно да служимо". Говорећи о социјалној политици садашн>е општинске управе г. Николајевић израж,ава своје везадовољство што је сума за те сврхе повећана само са два милиона и нешто више. „Ми смо видели, господо, каже даље г. Николајевић, да су ое Београђани свесрдно одазивали позиву за зимску помоћ. И ми смо ридели да у редовима највишим има једна дубока хуманост. Господо, на основу те хуманости ми можемо да приђемо једном ширем и истинскијем решењу социјалне беде у Београду. „Господо, милосрђе је лепо осећање и, признаћу, некад је и врлина. Али друштво не сме само да буде милосрдно према онима који су незаслужено невољви. Друштво има дужност да диже оне који су незаслужено иали у беду. Ја мислим да је један социјални прирез, који би прогресиБво опорезивао све имућније грађане и ударио на непосредни порез свих имућних грађана, да би једав такав прирез врло много допривео да Београд, као и толики други културни градови, реши питање социјалве беде у нас на јрдан начин који не вређа људско достојанство. Верујем да ћете се ви сви сложити с тим. „О културном моменту општинске политике ја ћу специјалније говорити у појединачној дебати; рећи ћу само толико, да се Београдска општина мора помирити с тим, да правилно решење културних питања Београда као југословенске престонице захтева много