Opštinske novine

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 281

нифестује воља да се плаћају општинске обавезе и да једанпут дефинитивно и ми сви знамо на чему смо: колико су наше обавезе' а колики потребни кредити. За општинске финансије није толико значајно ни ово постигнуто смањеље ануитетске службе изражгно у цифри, колико је значајно по израженој вољи да се финансије општинске среде, а општинске 1 обавгзг на време илаћају. Са оваквим начином рада, надамо се потпуно оправдано, да ћемо кроз 6—8 месеци све своје обавезе моћи плаћати чековима о дану Нт иховог доспећа. Један од говорника изразио је бојазан да ће нов распоред трамвајских станица изазвати поремећај у нашој саобраћајној служби, тврдећи да су се приходи на трамвајима од те реформе смањили за 50—60.000,— динара дневно. Ја сам већ имао прилике да пред вама изложим, да је! укидање извесног броја трамвајских станица предложено од стране Општине 1 за електричну централу и да је оправдано недовољним бројем кола и потребом убрзања трамвајског саобраћаја. Цифре које ћу Вам изнети показаћг вам, да нису тачни наводи о опадању трамвајских прихода услгд ове реформе. У јануару месецу 1935 године остварено је од трамвајског и аутобуског саобраћаја 4,207.000— динара, а у јануару месецу ове године 5,396.000,— динара,— дакле за 1,180.000.— динара више. У фебруару месецу 1935 год. остварено је 4,195,000.— а у истом меоецу ове године 4,800.000.— динара, — дакле за 6С0.000.— динара више. Укупно је остварено прихода за период април 1934, март 1935 динара 54,000.000,— а за период април 1935 — март 1936 год. 59,000.000.— динара, дакле више за 5,500.000.— динара. Пао је приговор и о рђавом газдовању са општинском имовином, при чему је наведгно да Општина нема од својих добара већи приход од 0,02 °/о. До ове погрешне цифре дошло се на та) начин што је узета у обзир целокупна општинска непокретна имовина, коЈа према процени комисије за инвентарисаље износи на дан 31-ХП 1934 године динара 2,900.000.000.— у округлим цифрама. Међутим, Општина користи за издавање у закуп своју непокретну имовину у вредности свега 371,792.000,— динара, док се остатак користи било од стране само Општине, хуманих и културних друштава, или се налази под парковима, скверовима, итд. Према томе, са приходом од динара 3,383.000.— годишње рента износи 9,09%. Велики део општинске непокретне имовине држи се годинама од стране државе за разне' њене потребе', без икакве накнаде Општини. У току је поступак око сређивања 'односа између државе и општине, и надамо се, да ће' држаза платити на име кирије за заузето земљиштг суму, која би претстављала правичну накнаду и да ће у будуће редовно плаћати закуп за ово земљиште. Нарочиту пажњу господе већника привукао је чл. 15 Правилника за извршење буџе*га, и на-

глашавано је да ће оза одредба тешко погодити власнике имања у ужем центру Београда, али говорници су се принципијелно изјашњазали да треба предузети извесне мере за изградњу ужег центра. Господо, циљ чл. 15 није да Огшјтинл створи један нози извор прихода, што се види из самог буџета, јер у њему није' предвиђена никаква сума на те приходе по овом овлашћењу. Општина ће бити задовољна ако власници у току 1936 годинг приступе изграђивању својих имања, и на тај начин себи обгзбеде већу ренту, Београд улепшају и уједно створе могућност за запослење сиромашног света. Првобитна редакција чл. 15 садржазала је прилично широке границе ужег центра. По сагласности Буџетгког и Правничког одбора сада је чл. 15 из основа прерађгн, тако да сг предлаже Градском већу у озој редакцији: „У циљу убрзавања изградње центра Београда, Општина ће од сопственика згмљишта у ужем центру на којима се налазе старе приземне и једноспратнг зградг наплаћивати допринос у корист Регулационог фонда. Под ужим центром подразумева се простор који захвата улица Кнез Михајлова, почевши од Руског Цара и обухватајући приземне зграде на углу Кнез Михајлове и Краља Алберта улице па до Теразија зајгдно са блоком на углу Кнез Михајлове и Коларчеве' улице; затим Теразије са угловима улица Призренске 1 ,, Пашићеве и Краља Александра и улица Краља Милана до улице Милоша Великог. Од овога се изузима задужбина Крсмановића на ТграЗијама и бив. Руско посланство у улици Краља Милана. Овај доприное износиће 20 п /о од бруто износа кирија и закупа, које ове зграде дају својим сопственицима. Подаци о приходу од задуиа добијаће се преко Пореске Управе за град Београд. Овај допринос наплаћиваће се од 1 априла 1937 године". Са овом и оваквом редакцијом чл. 15 надам се да ће бити задовољни сви чланови Градског већа, јер она претставља минимум онога што треба предузети, да би ©е 1 убрзала изградња најужег центра. У Правилник за извршење буџета тре'оа унети још један члан, који се односи на важност грађевинско-таксеног правилника Градског одељка Земун. По овом питању дали су своја мишљења Буџетски и Правнички одбор и с тога вам се предлаже тај нови члан у следећој редакцији: „У Градском одељку Земун остаје привремено на снази Грађевинско-таксеНи правилник Градског одељка Земун, све док не' буде решено питаше о примени Правилника регулационог фонда града Београда на Одељак Земун, као и питање ликвидацјие Земунског каналског фонда, а дотле, док о тој примени и извођењу не буде донега одлука, има се у Градском