Opštinske novine

280

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

платама са службеницима Београдске општине', Јиогу вам рећи да то долази отуда, што за сада још постојг два статута по којима су плате службеника регулисанг. Све док се не донесе нов статут, који ћг обухватити како службенике Београдске општине, тако и служб&Нике Градског одгљка у Земуну, неће' се моћи извршити ово изјгдначење плата. Социјално и здравствено стараље привукло је такође велику пажљу већника и ту су нарочито изражгнг многг жељг за појачање овг службг. Свакако да Београдска општина још нг даје овој Дирекцији она средства која су потребна да би се социјално и здравствено старањг обављало на општг задовољство, али су и ту и кроз овај буџет дошла до изражаја она старања која смо ми показивали од самог почетка нашега рада. Дирекција за социјално и здравствгно старање предвиђгНа јг у овом буџету са кредитима у износу од близу 25,000.000 динара, што би процгнтуално изнгло 12,7 °о. И ту су учиљгна извесна позгћања, у границама могућностн овога буџгта. Само на ргдовне издатке повећање кредита износи преко 2,500.000 динара, а на ванредне издатке 5,500.000.— динара, тако да је стварно за социјално и здравствено старањг пргдзиђено ове године 8,000.000 д!инара више него прошле године. Да напоменгк д.а се по буџгту само на субвгнцију, помоћи, стипендије и тренутну помоћ издаје' годИшље преко 8,000.000.— динара. Јгдан од говорника зам)ерио је што је сума у овом буџету за незапосленг 1 радникг остала 100.000.— динара као и у прошлој години. Цифре ће показати да је ова година у погледу издатака за помоћ н исхрану сиротиље и незапосленим премашила дале'ко свг оно што је ранијих година урађено. Општина се као и ранијих година обратила јгдним апелом на грађанство и ова година, која јг много тежа него што су биле раније дала је ве'ћг резултате него икада до сад. У 1931/32 прикупљгно је од приватних лица и установа 164.602.— динара, у 1932/33 год. 191.134,— динара, у 1933/34 год. 193.387.— динара, у 1934/35 год, 238.365 динара, а у 1935/36 год. 503.170,— динара, даклг скоро двоструко вишг него прошле године 1 . Укупно је Општина издала за помоћ и исхрану сиротиње: у 1932 33 год. 926.696,— динара, у 1933 34 години 644.792.— динара, у 1934/35 год. 849.093,— динара, а у 1935 36 години 1,279.677,— динара. Дакле ове године издато је за исхрану и помоћ сиротињи нгзапосленим радгницима за 30°/о више него прошле 1 године, а два пута више него претпрошле године, Ја мислим да су ове цифрг тако ргчите 1 да им даљи коментар није потребан. Радништву Београда Београдска општина излази у еусрет и у другим облицима. Тако за издржавање радничких склоништа плаћа 450.000 динара годишње, њиховој деци која похађају школе даје бесплатне оброке млека у школама, а лекарску негу, лековг и лечење у болницама

имају бесплатно незапослени радеЛшци и њихове породице, ако су настањени извесно времг у Београду. Код социјалног старања тражено је да станбена беда постане такођг један проблем комуналног старања. Да бих вас, гоеподо, уверио да је станбеио питање претстављало за општинску управу заиста један проблем, овде су вам изложени планови малих станова, које су по мојој наредби израдили наши најбољи архитекти. Сваки од њих добио је за задатак да изради план малог стана, који ће бити и леп и удобан и јевтин. Тај материјал претставља основу за решаваљг станбгног питања, односно станбгнг бгде. Финансиска страна овоаг питаља и начин решавања овог проблема, мораће бити предмет посебног решавања у Градском већу. Проблем снабдеваља Бгограда здравим и хигијгнским млеком, о чему јг такође било речи у дискусији, био је предмет стараља општинске управе. И ово је питање сложгно по својој природ[и и мора се ргшавати уз сарадњу и других фактора. Тако сг ради на доношењу уредбг о контроли и продаји млека и млечних производа у Београду уз сарадњу претставника Министарства унутрашљих послова, Министарства пољопривреде, Општине и других заинтересованих установа. Претставници Општине сарађивали су и у анкетној комисији образованој при Министарству унутрашњих послова, која је донела закључак да се приступи организацији подизања централнг млекарг. Ово јг питање у проучавању и сзакако ће на крају бити решгно онако како интгреси Београђана захтгвају. Приговор, или бољг речгно бојазан, да се предложени приходи за 1936 37 неће 1 . остварити — веома је умесан и изгледао би потпуно оправдан без ближег упознавања стварног стаља ствари. Међутим у експозеу је' наглашено да се у току текуће буџетске' године афирмира тенденција пораста прихода, а нарочито последњих месеци 1935 године. Нарочито се код трошарине показује та тенденција за што већим процентом оствариваља предвиђених прихода, а трошарина чини знатан удео у нашим приходима. То даје оправданог повода да се очекује, да ће се предвиђени приходи остварити. Пала је у току дискусије примедба да је 1 износ кредита за ануитетску службу превисок. Као што је у експозеу наведено, кредит за ануитете смањен је' у предлогу овога буџета за округло 13,500.000.— динара према прошлогодишњем. Не треба заборавити да износ кредита за 1ануитетску службу у предлогу буџета за 1936/37 садржи 12,000.000.— динара за дефинитивну исплату фактура Друштву „Снага и Светлост" и 2,672.000.— динара за исплату дуга Општинској штедионици за позајмљени новац за куповину аутобуса, што су потпуно нове обавезе. У буџет су унете све отптинске обазезе, да би се једанпут дефинитивно знало шта Општина дугује, да се једанпут дефинитивно ма-