Opštinske novine

Стр. 338

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ме што се рад надзорне власти ограничава само на оцену законитости, а не и целисходности, у 3 ставу § 91 је та заштита јако ослабљена,, а у четвртом је уопште нема. Консеквентмо спровођење заштите градске самоуправе кроз читав § 91 не би било ни мало противно општим принципима самога закона, како се то види из одредаба става 3 § 94 и ст. 3 § 118, где је градска самоуправа довољно заштићена, премда те одредбе раде о предметима (задужење града, отуђење непокретног имања веће вредности, градски буџет) који нипошто нису мање важни од статута о којима је реч у ст. 4 § 91. Конгрес Савеза градова зато предлаже ове измене и допуне: Трећи став § 91 мења се и гласи: „Ако статути, уредбе и правилници садрже и прописе који имају утицаја на градске финансије, надзорна ће власт, ире него што пристуии оцени законитости, послати их Министру финансија и о томе известити Град. Министарфинансија цениће да ли су такви статути, уред6е и правилници у сагласности са државним законима и уредбама финансиске Природе, те о томе донети одлуку у року од два месеца по отпреми предмета. Кад Министар финансија да пристанак на предложене статуте, уредбе и правилнике, надзорна власт ће приступити по ст. 1 и 2. Време откада се предмет погиаље Министру финансија до времена када надзорна власт прими предмет од Министра финансија не рачуна се у рокове. Ако министар не донесе одлуку у року од два месеца, надзорна власт ће приступити раду по ст. 1 и о томе известити град." Ставу IV § 91 имале би се додати ове реченице: „Одлука о одобрењу донеће се у року од два месеца по пријему предмета. Ако се одлука не донесе у томе року, Град може статут односно правилник пустити у извршење..." Овај предлог, као и све остале предлоге Савеза градова, поздравила је апсолутна већина градова. § 93 гласи: „Градски статути, уредбе и правилници имају обавезну снагу и за Појединце и за власти, али сви судови, као и Државни савет и управни судови, имају право да цене законитост Градских статута, уредаба и правилНика у сваком посебном случају који њима, у кругу законом одређене надлежности дође на решавање." Ова је одредбавише него депласирана. Када градске статуте, донете по законском овлашћењу, одобре свг надлежне инстанције државних надзорних власти, онда они постају оно исто што н .пр. и све уредбе са законском силом. Тражећи да се после у сваком конкретном случају испитује њихова законитост значи Јрзо 1ас1:о признати могућност да су они донети незаконитим путем и да немају обавезну снагу закона. Такво схватање место да би утицало на огппту консолидацију прилика у администра-

цији градских општина, унело би само нов хаос и онемогућило темзљито и здраво пословање наших градских општина. Противу ових законских прописа устала је већина градских општина. Тако град Лесковац, тражећи измену § 93, завршава: „...Значи да за судове градски статути немају обавезну снагу и ако су ови на основу закона донети и од надлежних власти одобрени... Стога би трећу реченицу требало изменити и наложити судовима да у појединим случајевима, кад у њихову надлежност на решавање дођу, цене законитост одлука, донетих на основу градских статута." Руковођен истим мотивима, град Винковци тражи „да се у § 93 да општирније и конкретније тумачење законитости градских статута с обзиром на оцену по судовима". Овом гледишту Лесковца и Винковаца придружују се и многи други градови, па град Ужице чини следећи конкретни предлог: „§ 93 изменити тако, да уредбе, статути и правилници, пошто буду од надлежне власти одобрени, имају фактички законску снагу како за појединце и власти, тако исто и за судове и Државни савет, те да они немају право упуштати се у основаност њихову на закону „ан женерал", већ да могу само ценити правилност њихове примене... У противном, општина градска била би изложена евентуалним непријатностима и недогледним штетама у случајевима неједнаке оцене законитости тих уредаба, статута и правилника од стране судских власти и Државног савета. Зато би било боље, да те уредбе, статуте и правилнике — предлаже даље град Ужице — не одобрава надзорна власт већ судска власт, па да не може она после да приговара „незаконитост" њихову у конкретном случају..." Савез градова дао је своје умесне предлоге и за допуну и измену одредаба V главе Закона о градским општинама, која говори о надлежности градских органа, а нарочитопредлоге за измену §§ 94 и 95 те главе Закона о градским општинама, са којим смо се предлозима и ми у потпуности сложили, и лично, и као члан конгресне комисије за израду предлога Савеза градова за измену Закона о градским општинама. Ти предлози Савеза градова гласе: На § 94: „Одобравање одлука градскогвећа о отуђењу непокретног имања мање вредности могло би се оставити надзорним властима, а исто тако и одобравање одлука о отуђењу непокретног имања за регулационе сврхе без обзира на вредност, јер се ту редовно ради о пословима хитне природе. Зато се предлаже ова измена: друга реченица ст. 2 § 94 мења се и гласи: „Ово одобрење потребно је и за одлукг о отуђењу непокретног имања чија вредност прелази 250.000 динара односно у БеоГраду и ЗаГребу 500.000 динара. За одлуке о отуђењу непокретноГ имања и вредности