Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 339

од 50.000 до 250.000 динара, односно у Београду и Загребу 100 до 500.000 динара, као и за одлуке о отуђењу неп!окретног имања, које се врши ради извођења регулационог п'лана, без обзира на вредност, потребно је одобрење надзорне власти". За измену § 95 Савез градова предлаже: „С обзиром на предлог у погледу измене § 104 (престанак службе) не би у т. 5 § 95 могла да остане реч „отпуштање". Конгрес Савеза градова стоји на гледишту, да се службеник на систематизованом месту може отпустити само по пресуди надлежног дисциплинског суда, а о отпусту дневничара и хонорарних службеника може да одлучује и сам Претседник градске општине. Према томе, градско веће не би ни могло, ни требало да одлучује о отпуштању градских службеника, па се предлаже ова измена: „У т. 5 ст. 2, § 95 иза речи „постављање" бршае се реч „отпуштање". Овај предлог учинили су и многи градови појединачно, а он је у истини спонтана резултанта једног високо правичког става према градским службеницима. Ми смо још 1934 год., на седници Савез(а свих организација чиновника градских и сеоских општина, пледирали, да се ово административно отпуштање општинских чиновника по § 95 мора изменом аакона онемогућити. Поред могуће злоупотребе у котеријашким и партизанским борбама и стр|ашне неправде према прогоњеним појединцима, оно увек ствара и полушколован пролетаријат, лишен на улици сваке могућности да се пласира као м!а какав привредни фактор. А овакав пролетаријат, који често има више обележје пауперијата него градског протеларијата — самим тим што је привредно неспособан за ма какву радну функцију — он је најопаснији и најмање: жељен у свакој држави која иде за својом мирном консолидацијом и културним напретком!... Кад су меродавни фактори неосетљиви према захтевима социјалне правде, ваљда ће пред опасношћу од стварања ове опасне врсте пауперијата увидети и потребу за измену прописа § 95 као и §§ 159 и 161 З.о.г.о. Поред овог предлога постоји још једна примедба на § 95. Град Вел. Бечкерек (Петровград) у своме одговору на прву анкету Канцеларије Савеза градова дуже се задржао на питању контроле градског већа над радом претседника општине, па на крају закључује: „Нити у овом параграфу, нити у којем другом има какве одредбе о контролној функцији градског већа над претседником општиштине. Међутим, претседник градске општине је извршни орган градског већа (§ 96/1), руковалац и управник градске имовине у оквиру одлука градског већа, коме припада право располагања (§ 96/3 и § 96/1 и 2). Без1 изричитих прописа о надзору градског већа над радом (макар само у самоуправном дело-

кругу) и дисциплинске власти (макар само у оној мери колико је то по ранијем закону имало градско претставништво) над претседником градске општине — стиче се уверење да је претседвик градске општине у свима пословима независан од градског већа (на пр. § 96/1). Истина у тачци 12 овог § 95 прописано је да градском већу припада право решавања по жалбама против одлука претседника у самоуправним пословима, али ово није контрола и дисциплинска власт над претседником, него редовни ток инстанција самоуправне власти." Град Петровград тражио је категорички нормирање конкретнијих прописа о контролној функцији градског већа из § 95 З.о.г.о. У § 96 важећег закона говори се о компетенцији т.ј. дужностима претседника градске општине. Поред тачно обухваћеног круга претседничких дужности, овај пропис у будућој редакцији требао би да у последњем' ставу предвиди и обавезу градског претседника да у року од три месеца од дана пријема дужности изради свој комуналан програм који ће изнети на одобрење градском већу. Многи градови на челу са Вел. Беч(к:ереком (Петровградом) устали су оштро са захтевом, да се нормира како што већа контролна власт градског већа над радом претседника градске општине, тако и да се у пуној мери сачува неприкосновеност одлука скупштине градског већа. То непомирљиво становиште 1 спроведено је конзеквентно у свима примедбама на §§ 95, 96, 97 и 98 3,.о.г.о:. Тако град Петровград, чији је став најизразитији претставник бранилаца права градског већа, подвлачи у својим примедбамГа на § 96 и ово: „Власт претседника гр.адске општине да може одложити извршење противзаконите одлуке градског већа до решења надзорне власти јесте по мишљењу пок. др. Л. Полића т. зв. „суспензивни вето" претседникаградске општине, Ова овако у § 96 стилизована ен|ергична форма суспензивног вета претседника градске опц1тине још више даје могућност за независност од градског већа, чак шта више пружа право надзора над градским већем." Град Петровград тога ради предлаже следећу измену тЛ ст.11% 96: „...а ако држи да је која одлукау противности са законом, дауроку од 15 дана затражи од градског већа њен понован претрес и решавање, а до његовог решења да одложи извршење те одлуке, па ако градско веће и при Поновном претресу остане код првобитне противзаконите одлуке, да ову у року од 15 дана спроведе надзорној власти и до њеноГ решења, које се има донети у року од месец дана, да одложи извршење те одлуке." Оваквом стилизацијом би се ублажила она јако истакнута енергична форма вета и уједно дала прилика градском већу, да свој евентуал-