Opštinske novine

Стр. 342

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

расправи морати да задржимо мало обимније, држећи се у главном конкретних лредлога градских општина и формулисаних гледишта Савеза градова Краљевине Југославије. Службеничка права и дужности нормирана сууовоме Законуод §§ 99—113 и у прописима прелазних наређења (§§ 159, 160 и 161) истога Закона. § 100 важећег Закона о градским општинама гласи: „Градско веће има донети статут којим се уређују и систематизују звања Градских службеника, одређује њихов број, квалификације и принадлежности за свако систематизовано место и назначује којем звању и положају државног службеника одговара звање ГрадскоГ службеника. У статуту има бити утврђено с којим местом је везано право на пензију. Одредбе статута о принадлежностима не моГу предвидети плате и положајне додатке за Градске службенике веће од оних које уживају државни службеници одго варајућег Положаја." Противу појединих прописа овога параграфа устали су скоро сви градови, са Саг везом градова на челу, као и Савез свих организација службеника градских и сеоских општина Краљевине Југославије. Још у својим првим примедбама на овај параграф, Савез градова је подвукао: „1) По стилизацији друге реченице § 100 остављено је градовима на вољу да евентуално са врло малим бројем систематизованих службеничких места вежу право на пензију, а то зацело није била интенција. Зато би та реченица требала да гласи: „са сваким систематизованим местом има да буде везано ираво на пензију"; 2) Градским службеницима требало би осигурати не само пензију, него и сталност, јер њихова несталност може да буде на штету интересима градских општина. Статут, кога мора донети градско веће, има нормирати сва службеничка права и дужности градских службеника. Статутима има се обавезно утврдити принцип стечених права и сталности. 3) Последњу реченицу § 100 треба избацити, она је противна и аутђномији и потребама градова. Градовима може ићи у рачун да боље плаћају своје чиновнике. Мора се само обрнуто казати: „иринадлежности Градских службеника не моГу бити мање од оних које уживају државни службеници одГоварајућеГ положаја". Г оворећи о принадлежностима градских службеника Савез градова подвлачи: „Законом мора бити осигуран материјални положај чиновника; он мора бити сталан и сигуран, тако да му се омогући непристрас-

ност и пристојна егзистенција... У погледу висине плата мора се уважити да градски чиновници врше и управне и самоуправне послове, да морају водити и финаисијску политику и спроводити газдовање општине, а да имају и знатне репрезентдтивне, друштвене и социјалне обавезе, јер морају да живе у најужем контакту са грађанством, са националним, културним, хуманим и социјалним организацијама и установама, шта више, да у великом делу морају бити и бесплатни функционери у тим установама (на пр. у ватрогасним организацијама, у организацијама за физичко васпитање народа, у Црвеном Крсту и у другим социјално хуманитарним организацијама итд.). Како је и живот у овим градовима скупљи а одговорност службе већа, мора се омогућити да градови боље награђују своје службенике, поготово оне, који су специјални стручњаци за поједине гране управе и самоуправе, а нарочито за привредна предузећа, као што су у градовима водовод, трамвај, канализација итд., где просперитет тих предузећа зависи не само од ревности и опште способности водећих чиновника, већ и од њихових специјалних организаторских, техничких и комерцијалних способности. Поврх тога, иронија је говорити о социјалном старању за цело грађанство, кад сами градски службеници немају право на бесплатно лечење и лечење у бањама, кад немају ни она подвозна средства која добијају излетници и туристи, а плате им се већ умањују са 500 или 1.000 динара таКо, да има просечно градских службеника са свега 1.500 динара месечних принадлежности, а највишим чиновницима са 30 година службе снижене су плате за половину, јер сви фактори, који се брину за народ, одузимају баш отнтинским чиновницима горко и поштено заслужене принадлежности а да тиме никоме ништа није олакшано". У току 1934 и 1935 г. извршили смо анкете међу градовима по питању нормирања положаја градских службеника. Преко 90°/о градова у потпуности су се сложили са гледиштем Савеза градова. Примера ради навешћемо неколико конкретних предлога по питању измене § 100 Закона о градским општинама. Град Тузла у образложењу свога предлога за измену § 100, подвлачи: ,,Ако се хоће да градски службеник буде експедитиван, да савесно врши своју дужност, онда га ваља заштити и дати му пристојан минимум егзистенције за издржавање и своје и своје породице, и не дозволити, да он овиси од грађана, к!олика ће му се плата одмјерити, гито би неминовно имало за последицу корумпирање градских службеника, према томе и градских администрација, а последице тога биле би врло значајне и поразне." Град Винковци завршава свој предлог: „да се § 100 измени бар у толико да берива градских службеника не могу бити мања од држав-