Opštinske novine
3*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 343
них чиновника, а осим тога, да се градским службеницима законом загарантују све повластице, као и државним (повластице на железницама, бањама, купалиштима итд.). Г радови Љубљана, Цеље, Смедерево., Травник, Сушак, Крушевац и скоро сви остали пледирају да се озаконе прописи да принадлежности градских службеника нг могу бити мање од државних службеника. Градови Љубљана и Цеље тражили су у своме обимном предлогу, да принадлежности службеника градских привредних предузећамогу бити веће од принадлежности градских управних службеника, Томе предлогу они дају овај закључак: „Службеници градских предузећа врше највећим делом послове који морају да буду одмах извршени и који могу за општину да буду у материјалном погледу врло корисни. Живи промет тражи од службеника предузећа више него комунална управа. Комуналне управе уважавају ту чињеницу тиме, што статутом признају службеницима својих предузећа веће принадлежности него осталим управним службеницима. Зато предлажемо да се измени § 100 и да се ставу 2 § 100 дода ова одредба: ,, Принадлежности градских службеника код Градских иредузећа могу се с обзиром на одГоворније иословање статутом одредити у друкчијим, евентуално већим износима него су одређене за уЖравне службенике". Пошто су кроз две анкете Савеза градова саслушана мишљења градова и по овоме питању, сушачки Конгрес Савеза градова, одржан децембра 1935 г., донео је једногласно следећи предлог са образложењем за измену § 100: „Овај § 100 као и неке друге одредбе Закона о градским општинама, одвећ ограничавају градовима право самосталног уређивања правних односа градских службеника. Велико ограничење налази се у одредби о упоређењу звања градских и државних службеника. Ова одредба у великом делу није изводљива, а није ни на корист градске службе. С обзиром на засебни карактер те службе има доста градских звања за која је врло тешко наћи одговарајуће звање у државној служби, а поред тога нека на око слична звања уопште не подносе упоређивања, јер им у већим градовима припадају потпуно друге, често и мзного важније функције него у државној служби. Одредба задње реченице о висини принадлежности врло је скучена, те нема у виду основне разлике између државне и градске службе,, као ни околност да су између великих и малих градова потребне знатне диференције, не само у споредним, него и у основним прин|адлежностима, ако се хоће да градска служба ваљ,ано одговори великим задацима који се у данашње доба на њу стављају. Најсходније н
најправедније би било да се уређење принадлежности препусти самим градским статутима, који ће то питање решити, водећи рачуна не само о градским финансијама, него и о важности појединог места за градску општину. Једино је оправдано, да се заштите градски службеници у малим градовима и да им се у Закону обезбеди неки минимум принадлежности... За успешно пословање у градској служби безусловно је потребно, да градски чиновници буду и за будућност материјално обезбеђени и да им се Законом осигура |право на пензију. Стога Конгрес Савеза градова предлаже да измењени § 100 гласи: „Г радско веће има донети статут којим се систематизују места Градских службеника, одређује њихов број и квалификација по струкама, принадлежности за свако систематизовано место и начин напредовања у принадлежностима, као и остали правни односи, уколико нису уређени у смислу § 7 04. Укупне почетне принадлежности градског службеника не могу бити мање од Шочетних принадлежности државноГ службеника исте или сродне струке. Са сваким систематизованим местом мора бити везано право на пензију." Ми се са овом стилизацијом § 100 у потпуности слажемо, јер смо у истој и лично учествовали, као члан конгресне стручне Комисије, али налазимо да се последњи став прве реченице („уколико нису уређени у смислу § 104") мора да брише, јер прописи § 104 Закона о градским општинама скучавају самоуправу и некорисно јој намећу поједине несавремене, па и неправичне одредбе Закона о државним чиновницима. Исто тако мишљења смо да је неопходно овоме предлогу § 100 додати два нова става, који би гласили: „Принадлежноети Градских службеника морају бити унете у буџет у оном износу како су уређене статутом. Надзорна власт При одобравању буџета не може овако унете Шринадлежнссти мењати бев измене статута"; и „У статутима имају се обавезно Подвући принципи стечених права и службеничке сталности". Свакодневни живот показао је, да су ови наши предлози још из 1933 год. оправдани, а штогод се више правичности унесе у један закон — утолико му се више обезбеђује дужи век и плодоноснија примена његова у практичном животу. § 101 прописује, да сви правни и стручни референти морају имати исту школску спрему као и државни службеници одговарајуће струке. Поред правних, овде се углавном мисли и на санитетске, ветеринарске и урбанистичке референте, али за друго комунално чиновништво Закон не нормира облик ни обим школске и стручне спреме, остављајући градским општинама да оне то уреде статутом (према § 100).