Opštinske novine

Стр. 638

БЕОГЈРАДСКЕ НОВИНЕ

добио одобрение да смакне и Милоша, али наводи разлоге зашто то неће бити лаио изводљиво, даље извештава о приликама у Србији и предлаже шта треба учинити за њено обезбеђсње и одбрану. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 87) Б. п. Од када смо, захваљујући Њ. В., врелу правде и сенци божјој, дошли у Београд, раја је само привидно покорена, а шени главари иако су с времена на време изражавали своју верност, ипак је утврђено да у дупги; мисље на буну. Срце им је удружено с подлош!ћу и о томе је јављено. Везе мешан>а са Русима и симпатије за њих нису никад ни прекидали. Ако се буду запазили нод Руса знаци кршења уговора, јављено [вамЈ је раније' узгред (ова подвучена реч у оригиналу је прецртана) да ће им они у том случају следовати. Молио сам, ако нема сметње, за љубазност да будем обавештеи о томе: какви су односи изм>еђу уззишеног царства, моћне силе, и Русије? Јесу ли пријатељски или обратно, како бих се у случају потребе знао управљати према приликама. Известио сам за део жита, одређеног раније да се донеое из Видина и Влашке, као градска храна, које је приспело. Видинско жито пошто је укварено, Јиаљено и жижљиво, изгубило је способност да се може чувати. Да не би сасвим пропало, било је потребпо да се да у замену. Држећи се срећно приспелих високославних наређења, којима је заповеђено и одобрено да се речена замена учини, ја сам известио која је количина по нахијама раздата. Нужно је за времена испослати велике количине жита. Пошто је истекао рок службе за сваку евентуалност одређеној хиљади војника од „фатихана", 3 пошто ни кад би се задржавали не би остали, то је писато небројено пута да се организује друга војска на њихово место, јер није упутно после њихова одласка да њихова места остану празна. Иако је писато да је нужно да се благовремено сврши с Милотем, у очЕкивашу да изађе потребна узвишена одлуиа (подвучене речи су у оригиналу прецртане), он се од чааа до часа усуђује да предузимд ствари и заузима такво држање које његов положај утврђује. Будући су у прошлим догађајима^ трпели били велику оскудицу у хран:и, .а нарочито за со, то је сад поменути (Милош) спремио велике количине соли и међусобно ое договара са вахиским кнезовима. До сад преко, у Земун, није прелазио, осим што је у мојој понизној пратњи једанпут прелазио. У петак, датума који носи ово писмо, изненада, прешао је преко, изговарајући ое: „Имам посла у Земујну". По мишљењу моје маленкости овај његов „посао" биће да се одлучио на некакав дошвор. Не престаје да ое усуђује да заузима држање и

3 Нека врста војске о којој ништа ближе нисам могао дознати. 4 Мисли ое на време док је трајао устанак.

да чини поступке којих је последица смањивање ауторитета моје маленкости. Ако је узвишена воља еагласва, нека ое за мухафиза Београда одреди један од великих везира. Но ако ради саме ствари није згодно разрешење моје маленкости, онда молим нека ое милостиво изволи варедити да ое ови крајеви појачају. У очекиваЈ&у заповести и одговора на писма моје 1 маленкости која сам с молбом поднео милости В. Е„ сад приспела, која распростире срећу (у оригиналу подвучене речи су прецртане). Раније сам известио да је из Руеије дошао по злу чув^ени Кара Ђорђе :и да је неочекиваво и без страха прешао ва ову страву. Као што је равије било јављено, ма да није недостајало ни једно од троструког зла, пошто му је допуштењем хваљенога узвишенога бога удешева казва, у очекивању наређења и заповести како ће бити донеоево узвишено р'ешен>е на моја врло понизна писма, сад је кратким писмом Ваше узвишености дато допуштење за погубљење поменутог. Да ће ое појавити један други Милош, није тешво претпоставити. Поменути с једне страве, Кара Ђс)рђе е једве, њихова сва хвалиоања ослањала су се на Русију, која им је постала њиховјо упориште. Није далеко од помисли да би погубљење Милошево било давање повода Русији. За случај да му ое приреди казна, ја сам известио да Срби :нису задовољни оа њ1им и да га мрзе. Ма да од њих не би било немогуће добити њихову »олективну тужбу против њега, али Русији се у том случају неће моћи дати одговор. Моје уклањање из Београда не би било по вољи Русији. Изволели сте наредити да ради договора о овим пословима моја маленкост пошаље у Цариград свога помоћника (ћају), царског дворског хоџу Ахмеда Решида, слугу ваш1ег и то баш) у овом тренутку, кад сам заузет око средстава за одбрану. У свакој прилици заповест и наређење припада Вратима правде. Као верни слуга узвишевога царства, ја сам роб који за вазда не примам ослобођеше. Тога ради ја немам друге сврхе осим мисли да у свакој прилици и на сваиом месту радим по жељи В. Е. Суштина мога писања да се одавде уклоним није помиоао да се Београда курталиоавам, него само и једино то да тим поводом дам могућност да се ствар овде појача. А буде ли потреба изискивала да ја на његовој одбрани останем, по својој покорности ја ћу ту остати до века. То ми је била миоао у свима временима. Само с обзиром на њихово стање, према овоме што је мојој малевкости дошло до ушију, Русија ће посегнути да погази уговор, како неки каж,у у савезу са Немцем (Аустрија). У том случају, аио они одједвом предузму акцију противну уговору, начиниће се велики метеж. Као што је вапред речено, време боравва војника „Фатихан" истекло је. Зато што се сваки вратио у свој крај, њихова су места остала празна, а међутим још се није видело никакво наређење односно организовања војсие. У случају да ое обистини тако штогод, 1000 војника нису ништа. Војска с којом располаже ваш слуга у том случају не би била довољна, и било би тешко дати џевапа таквој врсти непријатеља вере.