Opštinske novine

Гдиша Едезовић, начел. Мииист. просбете у п.

ТурсКи споменици за историЈу Београда и Србијје (Наставак)

XXV 15-У-Ш-1817 (2 шевал 1232) Хуееин, свакако чиновник на Порти у Цариграду и можда повереник београдског мухафиза, Марашли Али паше, извештава га да су му са Порте послали три царева фермана и да су његови чокадари довели отсечгну главу Карађорђеву. (Ориг. у Народној библиотеци у Београду, бр. 17) Племени ги и штедри мој добротворе, срећни и килостиви мој господару, На адресу вашега господског маршалства овом приликом послата су три царска фермана који разносе срећу: један којим се тражи извештај о стању војника тобџија и рабаџија у граду Соколу; другим једним се тражн извештај о токовима; једним се опет наређује ревизија војника џебхеџија. 1 Приватни царски чокадари,' придодати вама на службу, који су овамо сгигли са отсеченом главом неверника Кара Ђорђа, вратиће се мало доцније.

1 Тур. џебхеуи и џебхелу буквално првобитно оклопник, доцније територијални војник по старом, феудалном, војном уређењу Турске. 2 У ориг. чука-дар или чоха-дар, реч перс. поркела. Некад тако су ое звали служитељи у ливреји од чохе у царском двору, или конаку великог везира и осталих везира и обласних уиравитеља, који су пред вратима стајали, страккама кад су пррд ц.ара или друге великодостојнике излазили одизали и спуштали завесу на вратима и који су сачињавали нарочити ред. Чокадар ое некад зваа у двору и служитељ који је носио султану кафтан. Чокадарима су се звали и неки служитељи који су свршавали званичне спољашше послове државне или појединих државних надлештава. Било је и т. зв. маии чокадара служииељи, лакеји у чојана одела обучени, на В. Порти и у унутрашњости при вилајетима, који су били под заповешћу валијиних помоћника(ћаја), службеници који су валијама свршавали наложене послове. У двору, за време старог уређења турске, било је 2000 чокадара стављених на расположење вел. ве-

Кад божјом помоћу ваше госпоство буде обавештено о овоме, постараћете се да се наред&е поменутих царских фермана изврше. Вашем госпоству покоран 2 шезала (1..), (1)232 године. У мухуру: Његов слуга Хусеин. XXVI 25Л/"Ш-1817 (12 шевала 1232) Концепт извештаја Марашли Али паше, мухафиса београдског великом везиру у Цариград у коме му јавља да је Кара Ђорђу, који је неочекивано прешао овамо, „удесио казну", да је

зиру, кога су пратили ливргиса,ни са сребром укра^ шеном камџијом за појасом. Баш чокадар звао се старешина султанових камаријера(собара), који је имао под својом заповести четрдесет служитеља. Приликом свечаног похода султана баш-чокадар је иш:а*> с десне стране поред коња држећи леву руку султанову коњу преко гриве и носећи у једној кеси од сатина султанове папуче. Икинџи-чокадар био је потстарешина дворских служитеља и ишао је султану с леве стране. Човадар-ага био је шеф султанове гардеробе. приликом свечаности, кад је султан ишао у џамију, чокадар-ага је иш.ао за њим, и бацао ситне паре у масу гледалаца^ Салма-чокадар (од салмак послати, избацити) били су врста, тајних инспектора на челу многих полициских агената, којима је била дужност да прерушени ноћ и дан инспицирају и држе под присмотром чаршију, кафане и друга јавна места. Они су припадали јаничарском оџаку. Нарочито су гонили коцкаре и друге људе који су се одавали неморалном животу. Пазили су да џамије, школе буду у добром реду, а кад хоџа позове правоверне на молитву, камџијама су терали у џамију грађане који нису хтели да иду на молитву. За време свечаности салма чокадари имали су на глави к1алпак или шубару са теменом од зелеве чохе, обучени у дугачку хаљину која се звала Ширпири, у шалварама које су се закопчавале изнад чланка као камашне (Хусеин Ћазим Кадри, турк лугати код речи бика; Вагђјег <1е Маупагб, (НсНоппане 1игсГгапда15, V. I, 8. V. Јсћо ^а; Ш. Сами, камус -и -турки, код речи сокасЈаг).