Opštinske novine

2*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 559

И такав је записник „примљен к знању" од надзорне власти. Међутим, и пре и после тога, било је случајева, у којима је надзорна власт задржавала извесне одлуке од извршеља, зато што у моменту гласања није био утврђен законски кворум, то јест законом тражени минимални број присутних одборника за пуноважно решавање у моменту гласања. И не само то, него никада ни у једном парламенту ма које земље и ни у једном, чак ни сеоском, општинском одбору, нису се доносиле одлуке „огромном већином гласова", јер ту стилизацију закон и пракса не знају, него се увек бројно имало констаговати: са колико гласова „за", а са колико гласова „против" је предлог примљен или одбијен. Збир тих двеју цифара минимално има да да законски кворум. На тај начин врши се контрола, да ли је о дотичном предлогу решавао минимални, законом тражени број чланова дотичног тела. Број уписаних одборника у књизи записника у почетку седнице ирелевантан је у томе конкретном случају, јер они и не морају бити присутни у моменту гласања. Гласање о записнику Потребно је овде знати и чињеницу, да је на првој наредној седници, иза оне од 19 јуна, било стављено на гласање и примање записника седнице од 19 јуна и то због тога што је у одбору било тврђено да је тај записник фалсификован. Тада је гласало 12 за и 12 против. Заиста интересантан и врло редак случај равномерне поделе гласова. Али, и ако врло редак, он се ипак дешавао и парламентарне традиције су га због тога једном за свагда расправиле. Тако се по томе утврђеном традиционалном реду, који је увек поштован у Београдској општини, у таквом једном конкретном случају, при једнакој подели гласова предлог сматрао одбијеним. Створено је, дакле, једно традиционално начело да, претседник, и ако има право по закону да гласа, ипак ниКад не користи то своје право гласа, нарочито у једном таквом случају, — да би свој ауторитет одржао на достојној висини незаинтересованим и лојалним држањем према једној и другој страни. То је управо један од врло осетљивих принципа парламентаризма: да претседник не користи своје право гласа и тај принцип је конзеквентно спроведен у свима парламентима света. По тој аналогији не само што пада предлог са равномерном поделом г!ласова: него, у земљама здраве демократи-е и парламентаризма, падају с предлозима и владе, чак 1 и у случају кад добију незнатну вгћину. Нарочито кад се гласа о крупним питањима. Али, претседник Београдске општине гласао је тада, ваљда први пут — аБ игђе сопсШ:а, и тако је са 13 гласова против 12,

дакле са цигло једним јединим, његовим гласом већине усвојен тај записник!... И то, записник у коме је необоривим докавима утврђсн низ фалсификата чак и у тексту одлуке. Претседник је знао тада, да је извршен фалсификат и — ипак је гласао за тај фалсифицирани записник и својим гласом већине му омогућио усвајање.. Да претседник то није урадио, записник би био одбијен; а самим тим би благовремено било одбијено и уступање електричне централе странцима. Ранија понуда у друштву са истом групом Поред предњих чињеница, које неоспорно утврђују намеру и смишљени плански рад Општинског суда у спровођењу овога питања о уступању електричне централе, као доказ могу да послуже и следеће чињенице: На претресу у Првостепеном суду за град Београд пок. др. Кости Јовановићу, бившем потпретседнику Београдске општине, за дело клевете, по тужби тадашњег претседника г. Милоша Савчића, пок. др. Коста Јовановић је пред судом утврдио: „Да је г. Милош Савчић био раније, пред своје наименовање За претседника Београдске општине понуђач за нову електричну централу и то са истом групом, која је у концерну са Сосиете де Банк Суис". Како је та чињеница, према тврђењу пок. др. К. Јовановића на томе лретресу, била позната и тадашњем претседнику Општине г. др. Кости Куманудиу, то је на томе претресу прочитано својеручно писмо г. др. Куманудиа од 23 јануара 1930 године, које се налазл у томе досијеу, а у коме он тврди Да му је: ,,г. др. Коста Јовановић, бивши потпретседник Општине београдске, једног дана у .новембру претпрошле године" (то значи 1928 године; дахле на шест месеци пре него што јз г. М. Савчић као претседник Општине спровео уступање електричне централе фирми Сосие:е де Банк Суис) — „саопштио, како му је г. Милош Савчић, преко свога повереника г. Миливоја Павлозића, понудио награду од милион динара и долшвотно чланство у Управном одбору нозе електричне централе, ако поради на томе да буде примљена понуда, коју су они поднели." Т1а томе истом претресу, у својој одбрани, пок. др. Коста Јовановић рекао је још и ово: „Многи озбиљни понуђачи, па и сам г. Савчић у својој ранијој понуди, коју ми /е лично објашњавао... итд." Од важности је овде знати да је Првостепени суд за град Београд пресудио: пресудом својом Бр. 18493 К. 21, од 10 марта 1930 године: „Да се оптужени др. Коста Јовановић, бивши потпретседник Општине града Београда, за дело клевете изложене у реферату ове