Opštinske novine
5
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Сгр. 581
седника (под претпоставком да се усвоји овај систем) у градској општини обезбеђен је несметан рад. Из тога бисмо ми поставили правило, да градско веће може бити распуштено ако у две узастопне године не донесе градски буџет (за прву годину финансирање је обезбеђено дванаестинама), или ако не изврши избор претседника градске општине. Други случај разрешења, о коме је реч у § 139, у начелу мора се прихватити, јер се не да ни замислити да остану на управи градске општине такви органи, који доносе одлуке и дају изјаве које су штетне по опште државне интересе. Г радска самоуправа није установа која се може потпуно издвојити из целокупне државне организације и поставити насупрот државним интересима. Насупрот, између државне управе и градске самоуправе мора постојати складна сарадња, а рад градских органа не сме бити супротан интересима целине. Отуда потреба да се градски органи уклоне, ако дају изјаве или доноге одлуке које су штетне по важне државне интересе. Само када је у питању оцена ових изјава, ради заштите градских органа, требало би допустити право жалбе Државном савету. То се нарочито оправдава могућношћу зло-
употреба са стране државне управе, ако се тужба искључи као што је сада случај. Покушај злоупотреба досад смо већ имали у пракси код примене идентичне одредбе из закона о општинама. Према овоме, требало би други став § 139 изменити, трко да разрешени градски орган има право жалбе на Државни савет, који би овде такође имао једну функцију активне управе. Према овоме одредбе о разрешењу морале би се у Закону потпуно одвојити на оне које важе за претседника градске општине и оне које се односе на распуст градскога већа, пошто су у питању други разлози разрешења код једног и код другог градског органа. Овде смо се ограничили на критику постојећег система у Закону о градским општинама. Несумњиво је, да би се могло још много што-шта рећи о свему тОме, па евентуално пледирати и за једну градску самоуправу на сасвим другој осиови, чији би у првоме реду били социјално-економски задаци у оном обиму, за који се конзеквентно залаже г. Слободан Видаковић у напред поменутом његовом напису. Можда је већ крајње време да се и томе питању регенерације наших градских сасамоуправа поклони већа пажша,