Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 599

ја, као што је интернационализам неприродна негација свију нација, па и своје сопствене. Међутим код Бенеша је његов хуманитарни национализам основ посматрања. Његова нација један ужи терен са кога он дела у корист човечанства. С тога Бенешу, како оц сам каже, није нација циљ, већ сретство, да делањем на свом националном тлу, допринесе срећи и благостању човечанства. „Ја бих, вели Вептћот, са одвратношћу гледао на своју отаџбину, када би љубав према њој требало да значи мржња на остало човечанство." У томе је мотив Бенешове успешне политике, која по својој важности и своме опсегу далеко премаша величину његове отаџбине и јачину његовог народа. Човечанство код Бенеша није алстрактан појам, који, по угледу на космополитизам, обухвата све људе свију нација као једну униформну целину. Код Бенеша је нација основна јединица човечанства, као што је породица основна јединица нације. Нација и њена култура су посредници између појединаца једног народа и човечанства. 1 ) Национална култура је онај прави конструктивни елеменат који својом творачком моћи доприносу напретку и развитку човечанства, који се у исто време оплемењује и богати из општег резервоара човечанске културе. Према томе његов национализам и хуманизам се не искључују, већ се међусобно допуњују. С тога гледишта Бенешова борба против Аустро-Угарске није била борба његове нације против друге туђе нације, већ борба прогив једног система насиља, чија су сретства била, поред бруталне силе, лицемерство, макијавелизам, бескарактерност, превара и лаж. Аустро-Угарска је сматрала да је у интересу државе све дозвољено. ,,То беше политичка мудрост унутарње и спољне националитетне политике Аусгро-Угарске упредратно доба. Где је држави недостајала брахијална сила и где се нису дала употребити срества грубе материјалне силе, ту је она употребљавала умна насиља. То је горе и цо правилу опасније него отворена борба јаког против слабог. С тога сам ја био истог мишљења са онима који су претпостављали Немачку старој Аустро-Угарској.'' 2 ) Принцип хуманизма и демократизма је натерао Бенеша у борбу против моралног и материјалног насиља Аустро-Угарске. Из тих разлога прво су чињени покушаји од стране Масарика, да се Хабсбуршка монархија реорганизује на принципима демократизма и хуманизма, пре него што се латио револуционарног сретства ослобођења. На тој идеји реорганизације АустроУга,рске у смислу демократије и хуманизма почива и Бенешова књига: »1^е ргоБ1ете аи-

х ) Бенеш као и Масарик схватају човечанство као социолошки, не као антрополошки појам.

1г1сћ)'еп е1 1а СЈиекИоп [сћедие« која му је донела 1907 године докторат права. Бенешу је и данас, у слободној Чехословачкој отаџбини, демократија и хуманигарне идеје руковдни мотив његовог политичког и државничког делања. Њему, као демократи и философу хуманизма, нису у вољи сила и насиље, већ су му довољна сретства убеђивања и мирног расправљања и решавања свију проблема и спорних питања. Али ако Бенеш није присталица фашистичке теорије силе, која је антидемократска, антихуманитарна, и као таква антисоцијална, он није ни присталица Толстојевих назора непротивљења злу ,,Служити идеалима човечности, вели Бенеш, значи и бранити чх. Није хумано зло чинити, али такође није хумано и морално зло трпети, или напротив бити равнодушан и неутралан. Хуманитарни идеал захтева свуда и у свему зло сузбијати. С тога хуманитарни морал није слабост, као што би хтели шовинисти и проповедници силе да убеде људе. Напротив, хуманитарни морал је морал јаких и културно зрелих људи. Философија силе је философија анималности и варварства. Ова осуђује сваког, а пре свега слаб народ, на ропство, ако нема снагу и силу." Бенеш одбацује империјализам и макијавелизам који се на крају крајева окрећу против њихових проузроковача, Поштовање према човечанству и одбрана истог, то је за Бенеша прави патриотизам. Национални осећај и осећај човечности допуњују се, они су две стране једне исте чисте златне медаље. „Национална култура, која у себи садржи политичку, привредну, социјалну, уметничку, моралну и духовну културу, остајала је у историји човечанства само тадч нешто трајно и велико, ако је била у сагласности са идеалима човечанства, хуманитета. Зато морају све националне културе да теже за хармонијом са идеалима човечанства; они се не могу искључивати, они не треба да се силом међусобно сузбијају. Они могу и треба да се утркују око идеалних и моралних вредности. Патриотизам је за мене љубав према култури свога народа и поштовање према култури других народа." За то је, вели Бенеш, у историји сваки велики човек био у исто време и велики патриота, али не и обрнуто. 1 ) Без љубави према своме народу и социјалној средини не може се ништа велико и грајно створити. Свако стварање на националном пољу за добро и величину свога народа, мора да буде прожето са идеалима човечанства, јер се у противном неће моћи одржати, Оно неће имати у себи животне снаге, неће моћи да се одржи, а још мање да ће моћи да постане опште добро човечанства. Желети добро човечанству и тежити за тим, то је задатак правог човека и доброг патриоте. По-

2 ) Вепез: Бег Аи{з1апс1 Јег МаНопеп б. 701,

Ј ) ВепеЈ Бег Аи{81апЈ е}с. б. 718/720.