Opštinske novine

Стр 600

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

јединци ово могу и заборавити, али један народ и његови водећи политички људи не смеЈУ се о то огрешити. Они морају бити свесни своје дужности и своје мисије. Очајању и разочарењу ту место није. „Мене су, вели Бенеш, севгски догађаји, последњих година довели до оптимизма, до трезвеног. пуног поуздања, националног и социјалног оптимизма, који се ослања на реалност живота, који је руковођен творачком снагом имагинације, који савлађује трпљење, болове и неправде и који потстиче душу на трајни, напорни, задовољни и идеализмом прожети рад." *). Таквим идеализмом ношен др. Едуард Бенеш је могао да створи и да још увек ствара велика дела за добро и величину свога народа. IX ,,Ник.ад не сме ропство да буде награда за рад, увек рад мора да буде пут ка слободи". (Давид Лојд Џорџ: Говор одржан 23-111-1910 г.) # У таквој идеологији лежи моћ Бенешове унутарње и спољне политике. Нзегов метод рада је, као што смо и раније истакли, научан и заснован на дубоким принципима човечанског морала и еминентне правде. Али при свем том Бенеш није пол«тичар догматских принципа, унапред утврђених намера и фаталистички предодређених смерова. Он се кроз политички и социјални живот не креће везаних руку и затворених очију, већ, на против, он дела на основу искуства и датих чињеница. При томе он је увек руковођен својим дубоким демократским убеђењем. Нзегов политички рад је рад за еволуцију, за прогрес, за будућност. Било да ради на националном, било на социјалном пољу, било у спољној или унутарњој политици, Бенеш је увек руковођен дубоким разлозима демократије, и снажним демократским осећањем. За њега демократија није само политички, већ је пре свега просветни и економски појам. Интелектуални, морални и физички развитак сваког појединаца је услов за развитак целине, а заједница са своје стране има императивну дужност да потстиче свестрано развиће сваке индивидуе. За постигнуће тога циља Бенеш оживотворава гесло француске револуције: слобода, једнакост, братство, солидарност. Бенешова политичка философија има свој корен у великој француској револуцији, која је прва, не само прокламовала, већ делимично и у дело спровела начела „човекових права". Али Едуард Бенеш је свестан да су се привредни, политички, морални, просветни односи, као и културне потребе знатно измениле од доба француске револуције, и да теорије и формуле из тога ранијег доба више не одго-

*) Вепез: Бег Аи{в1апс1 е1с. 5. 732.

варају данашњим нашим односима и потребама. Бенеш је исто тако свестан да данашње друштвено уређење не одговара интересима и потребама једног просечног грађанина и да према томе, ни интерес нације као целине није више осигуран. Због тога се морамо потрудити да створимо једно боље и правичније друштвено уређење. Право на рад и право нд живот широких народних слОјева доведени су у питање. Задатак модерне демократије није више да само прокламује политичке слободе и законске једнакости, већ и да реши проблем привредне правичности и социјалне равноправности. То је неопходно да би се избегли друштвени потреси, а у исто време би се онемогућило да цривредне кризе узимају тако оштар вид, као што је то сад случај. Из тих разлога неминовно би било, као допуну политичкој демократији, увести систем привредне демократије, 1 ) чији би се основни принцип могао изразити речима: материјална сигурност и независност, као и морално и културно издизање широких народних маса. Без материјалне независности не^Д слободе. Материјално зависан човек постаје плен независних и моћних магната, који, руковођени својим личним нагонима и себичним материјалним интересима, доводе у питање не само појединце и широке народне масе, већ ц опстанак државне и националне заједнице. „Ми смо, вели Вилсон, у предвечерју великих догађаја. Време тражи велике државнике као никоје друго време после оних великих дана, када је она владавина створена под којом данас живимо и којој се цео свет дивио, док није дозволила, да се за њене владе почине неправичности, које су натерале многе наше суграђане, да сумњају у слободу наших установа и да проповедају отпор против ње." 2 ) Отклонити неправичности на привредном и социјалном пољу значи радити за напредак друштва и појединаца. Бенеш је свестан привредног развитка данашњег доба. Развитак технике, и с тим у вези развитак про.дукционих и саобраћајних средстава, као и производних услова, нужност привредних и социјалних од-

') Ми сматрамо да је израз „привредна демократија" тачнији као појам који допуњује политичку демократију, него израз „социјална демократија", јер се овај последњи израз може лако побркати са именом једне странке. Сам пак појам поникао је у Енглеској под називом ,,индустријска демократија" (1п<1и81па1 Бетосга1у) као против-појам индустријској аутократији. Први пут су тај израз употребили ЗИпеу и Веа1гЈсе ^еБћ (брачни пар). Господин и госпођа Веб као Енглези и као социјалисти мисле на првом месту на демократско уређење фабрике, на демократизирање управљања фабричким постројењима. Међутим израз „привредна демократија" шири је појам и односи се и на остале привредне гране. Истом правцу као и посподин и госпођа Веб, припада и Бернард Шо славни енглески књижевник. а ) Вудров Вилсон: Нова Слобода. Бгоград-Сарајево 1919. год. стр. 17,