Opštinske novine

Стр. 634

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

они, зидари, имају права слободно и несметано где хоће да траже храну за себе. Око овога су морале бити велике распре између Доксата и коморе. Тек 15 јуна 1728 забележено је да су примљене на знаље тачке предложене од Доксата с којима се комора сложила од којих су нај|важ:није: 1) Предлог за хгокриће трошкова за подизаље официрских станова; 2) Односно дрвета и печеља цигаља; 3) Односно добављања материјала за израду савског моста; 4) односно награде зидара. Од пријема у Бечу до доласка у Београд по 12 крајцара; 5) плави понедељак се забраљује; 6) зидари који отсуствују с рада или не долазе на трубни знак казниће се од грађевинског надзорника; 7) што се тиче награде,- она се плаћа зидарима дневно и зими и лети пола форинте. ЗаТим се дају и друга упутства односно куповине грађевинског материјала, издржавања зидара и др. У фебруару извештава кнез Виртемберг, да је протумачио Доксату према приспелом 1 наређењу да треба што пре да пожури предлог, како би било потребно, да се калдрмишу улице и да се на скоро подигнутој експланади не зидају куће друкчије него на један спрат. У истом месецу 1729 одобрава се Виртембергу, да се тамо на Еспланади на дунавској обали, куће не зидају више од једног спрата и да се почне са калдрмисаљем улица. Сопственицима дозволити зидаље кућа на таквим местима, где се неће морати доцније рушити. Што се тиче уређења улица дозвољено је Виртембергу да се о томе споразуме с Доксасатом, као и о зидању нових зграда и рушењу оних које сметају, само пазити, да се не руше одједанпут, већ поступно, да се не би становници тужили да остају без крова. Радови с пролећа 1729 морали су бити врло живи, јер у марту те исте године дворска ратна канцеларија одобрава кнезу Виртембергу план и остале предлоге за рад на београдском дворцу, у вароши, на мосту на Сави и што се тиче радова у тврђави и вароши као и подизање два магацина за баруг, а по предлозима инж. Обрствахтмајстера Вајса. Одобрава се зидање и једне мале пекарнице од 2 пећи у дворцу. Исто тако регулишу се питања радника и грађевинског материјала. Поред Дуге улице (1,ап§;е Оаззе) или Трговачке улице позната нам је као нова и улица Тридесеторице (Огеу851§ег Оаззе). О њој извештава принц Виртемберг у мају 1729, зашто је морала бити отворена, као и да је још неколико кућа порушено због унутрашњег утврђења. У Дугој улици се, изгледа, нарочито радило с пролећа 1729, јер у априлу јавља Виртемберг, да је наговестио трговцима у Дугој улици да се због регулације њихових кућа по новој уредби обезбеде робом у року од три ме-

сеци. Поред ших помиње Д. Ј. Поповић и Ердељску улицу (бЈећепћиг^ег ^абзе). 1 Дуга улица изгледа да је била главна улица београдска тога доба. Језуите су у Дугој улици грађанима из Београда Гилићу и Бишофу (ОППсћ, РЈзсћоН) насилно хтели отети куће чије их је зидање стало великих трошкова, те октобра 1731 моле Марулија да нареди, да им се куће заштите, а окућница премери, да би исте могли по садашњем плану зидати. Већ 24 октобра дају се упутства администрацији у Србији, како треба да се држи због оних кућа београдских грађана ОППсћ-а 1 РЈ5Сћо!1 -а које су језуите спречиле. Аустријанци су намеравали да потпувО| преуреде и регулишу Београд, како тврђаву и насеље у њој тако и варош изван ње. У колико су они у томе успели тешко је рећи, али свакако да су за двадесет година многе измене и учинили. Поред овог рада у Београду у протоколима помињу се и извештаји војних команданата о стању утврђења Палежа, Шапца, Пожаревца и карантена у Параћину и Чачку. * * * Није нам познато, одакле су се београдска тврђава и београдске вароши снабдевале водом, али према постојећим подацима, изгледа, да је поред водовода било и бунара. Римски бунар у граду, по свој прилици, био је резерва у случају опсаде, иначе се и град снабдевао водом из водовода. У протоколима бечког ратног архива спомиње се, да је гроф О' Двијер 1718 нашао у тврђави београдској много бунара и изворе с изврсном водом, па је откривена и топла лековита вода. Ова вода и данас стоји у запуштеном стању у близини куле Небојше. А за времз турско употребљавана је као лековита. О овим водама има и доцнијих извештаја, а 1724 у јулу администрација у Србији шаље предлог, поред плана, израђеног од кондуктера Херпорта, како би се могле у боље и трајније стање довести у овдашњој вароши и тврђави нађени бунари и брдски извори ,додајући томе да је одмах потребно трошкова 1000 форинти, а затим само 150 форинти годишње за о|државање. Овим плановима би се обезбе 1 дило према извештају, довољно воде и за тврђаву и за варош како зими тако и лети. Али, изгледа, да тај пројекат није био баш најбољи, јер већ у јулу се извештава, да тај водовод није практичан, јер се вода дрвеним цевима спроводи. А да би се отклонили недостатци воде који се већ осећају у тврђави, а и да публика не би трпела без воде предлаже се, да се раније постављен српски бунарџија задржи под старом платом.

г ) Др. Душан Ј. Поповић, Београд 200 година, Београд 1935 стр. 54.