Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 635

Приликом уређења Београда поуздано се изводио и нов водовод или уређивао стари. У 1731 Марули шаље у Беч на одобрење модел једне машине која се жели поставити за црпљење воде из бунара у тврђави. Виловски 1 ) спомиње да је за тадашње време, кад су Аустријанци освојили Београд важио као врло велика реткост и чудо велики бунар у београдској тврђави, за који се др<жало да је остатак из римског доба „римски бунар". Он је у стени ископан, дубок 108 стопа и имао је 212 степеница којима се силазило у њега. Служио је за снабдевање гарнизона водом за пиће у време опсаде, јер се морало у том случају помишљати на решење великог грочанског водовода. Зидање бунара завршенс је 1731. У децембру месецу те године кад је овај бунар довршен инсталирсана је и нарочита црпка за вађење воде. То је био повод за велику војничку свечаност. Према свему изгледа де се Београдска тврђава снабдевала водом с две стране, из римског бунара и грочанског водовода. Одакле је снабдеван водом водовод мајора Сулија и Херпортов није нам познато. Изгледа, да то ипак неће бити из грочанског водовода, јер се у оба извештаја помињу резервоари у самом Београдском граду, па се одатле водила вода у -с рпску и немачку варош. Вероватно да је грочански водовод онај из Малог Мокрог Луга, о коме нам помиње Ми-* лићевић. Београд тога времена имао је и јавно купатило. Око њега се отимала оријентална компанија, док га није добила од општпнског магистрата под најам у искоришћавање. Компанија је прво тражила да варошко купатило' експлоатише без најамнине. * * * Београд под Аустријанцима располагао је и канализацијом. О овомз има помена у архиви Бечког дворског ратног савета из 1729. У септембру месецу, извештава администрација у Србији, да је потребно, да се изради у доњем делу Дунавског града Београда један главни канал за одвођење кишнице у Дунав и да се трошкови за израду овог канала узму из црквеног фонда. Треба одредити нарочиту комиси^у која ће израдити план канала, а пошто тај поса сврши, поднети извештај. Споредни канали који ће везивати куће с главним каналом пашће на трошак појединаца. Истог месеца поручује дворски ратни савет, да се 1П рипкго одвођења воде и кишнице очекује поближи извештај. У фебруару 1724 администрација у Србији шаље Бечком дворском ратном савету цео

4 ) Веига§е гиг пеигеп ОебсћЈсМе^Оеб^еггејсћв, ^Јеп 1908 \УЈ1оу8ку, Ве1§га<ј ип(ег сЗег КегЈегипе Кајзег Каг18 VI (1717-1738) стр. 25.

програм и предлог о уређењу Београда. Уз то приложе и исцрпан извештај и предлог како би се за будућност могла боље уредити немачка и српска варош укупно и свака посебно. У прилогу се шаље списак који се еснафи већ налазе у Београду, а који би се још могли населити. Под потписом Цара Карла, Евгенија Савојског, грофа фон Дитрихштајна и М. Бурхаузена и Франца Мар. Коопера дворски ратни савет одговара 18 фебруара 1724 под насловом: Карл, Божјом милошћу изабрани римски цар за сва времена Мећгег царства и прописује административно уређење немачке и српске вароши. Поред тога прописане су и еснафске уредбе за пекаре и месаре па и друге занате. Има помена да се у Београду тога доб^а водило надзора и над намирницама за живот. По тој уредби од општинских саветника један је морао бити болнички отац (старалац) који ј;в морао радити бесплатно 51пе а§гауЈ0 С1УЈ1:а1;Ј8 ш почасти, као и претседник и градски капетан. У десетој тачки се наређује да варош мора имати и градског димничара, коме морају плаћати кућевласници одређену награду за повремено чишћење димњака. Исто тако варошка општина морала је имати пожарну опрему, црпке, бурад за воду итд. За ову службу имала се прописати нарочита уредба. Одобравајући, да дотадашњих осам пекара, поред два француска пекара, и на даље наставе свој рад, уредба одређује, да се тежина и цена _ хлеба утврђују не свака. четири већ сваког месеца. Затим одобрава да се у потребном броју одобри рад и пекарима, Јерменима, Србима и Јеврејима. Исто тако одобрава се рад и месарима, чији ое број утврђује на дванаест, али с тим да администрација према потреби може овај број увећати или смањити. Градски магистрат стараће се о доброти (вредности), цени и тежини меса. Крчма, пивара и свратишта било је тада у Београду 140, па је уредба мишљеља да тај број премаша врло много потоебе и саветује, да се постепено смањи на 48 разлажући, како то треба спровести. Осамнаестом тачком уредбе одређује се постављање градског физикуса с платом од 150 форинти годишње коју ће примати на општинској каси, ТачкоМ 19 одређује се, да се оснуте варошка апотека и да се поставе берберин (хирург), чијом платом се неће оптедећивати општина и нарочито испитана и заклета варошка бабица. Двадесетим чланом 1 наређује се уређење болнице за лечење и см?ештај болесних и сиромашних људи, за чије ће подизањз варош одредити подесно место, где ће се из ранитих завештања болНица назидати, а у будуће ће се дспринети да сеГиздржавају шест мушких и шест женских лица. За о-