Opštinske novine

15

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 789

рада води као незапослено у целој земљи само 14.000. У једном јединоч ресору, у Министарству грађевина издато је на јавне радозе у целој 1934 години 675.000 надница, а у 1936 само до 1 септембра 3,876.000 надница, т. ј. 6 пута више за непуну годину дана. Али не само да смо успели уништити незапосленост и повећати број запослених, ми смо у исто време успели много постићи и у питању повећања радничких надница. Било је и радничких штрајкова. И можда први пут у историји штрајкоза у нашој држави, органи власти држали су се према радницима крајње коректно. Полиција није прибављала штрајкбрехере, како се некада радило. Полиција није хапсила штрајкаче, као непријагеље државе, како се то некада практиковало. Министарство социајлне политике и банске управе дејствовале су по мојим директивама као добронамерни посредници између послодаваца и радника и скоро у свима случајевима штрајкови су завршени у корист радника. Мир и поредак нису били нигде поремећени. Социјални поредак, ред и мир бранимо уосталом, и бранићемо и у будуће прогив свију и сваког, али у исто време и интерес и корист радника биће увек наша стална брига, Ми ћемо тако радити на питањима радничког осигурања и обезбеђења, да ће раднички сталеж морати да осети у нама искрене пријатеље. Ми не тражимо да нам радници верују на реч него да нас цене по делима нашим. У томе циљу створена је и радничка секција Југословенске Радикалне Заједнице. Она ће бити наш саветодавац и помоћкик. Са њеном сарадњом ми се надамо да ћемо успети у многоме да поправимо положај радника па да временом створимо и такве институције у земљи, које ће својом корисном функцијом начинити излишним и саме штрајкове, обезбеђујући и без штрајка, повољније услове за рад и живот радника. Ми желимо на здравој основици организовано радништво, јер ће тако радништзо бити један од најјачих стубова нације и државе. Живели радници! Положај радног народа биће поправљен у колико се буде поправљао и општи привредни положај наше државе. У томе погледу можемо рећи да смо били срећне руке. Поред добрих владиних привредних мера, дошла је и једна родна година. Надајмо се прва од 7, које иду за њом... Прошле године жетвени принос од пшенице био је 19 милиона метарских центи, ове године 29 милиона. Принос од кукуруза био је лањске године 30 милиона метарских центи, ове године цени се на 50 милиона. Али не само да је ове године све добро родило него су и цене знатно боље. Додуше и Краљевска влада спремила је једну резерзу од 250 милиона динара да подржи цене пшенице. Тахо су цене потиске пшенице сада 151 динар, до:< је њена цена 1934 године била у исто врезде 116 динара. Кукуруз српски 1934 у септембру вредео је 87 динара, данас вреди 94 динара. Цена стоци је такође у порасту. Волови 1934 године 4.25 динара, а

данас 5.50. Свиње 1934 године 7.35, а данас 9.25. И тахо ма где гледали индексе цена свуда видимо бољитак и напредак. Држазни кредит појачан, златна резерва Народне банке повећана, државни папири у схоку. Зато ми можемо са поносом рећи да смо најгоре дане економске кризе претурили преко главе. Ми счо и ту неман победили и од сада може бити само напретка у свима гранама привредне делатности. Ми смо ономад дефинитивно решили и питање сељачких дугова. Верујемо да смо дали најбоље могуће решење за овај тешки проблем. Ту смо урадили да спасемо земљорадника, јер кад буде сељаку боље, биће боље и свима другим привредним редовима у земљи. Ми њих нећемо заборавити. Трговци, занатлије, индустријалци — сви су они исто тако близу нашем срцу као и земљорадници. А са општом поправком еконо дских прилика у земљи, надамо се да ће доћи врзме, и за излажење у сусрет оправданим жељама наших државних чиновника и службеника. Надам се да ће народ наградити наш рад. Данас на општинскии изборима гозори поносита Шумадија. Она ће показати у кога Срби имају поверење. Данас ће се показати снага многих самозваних политичких величина, удружених и неудружених. Било је неких наших противника који су надувено добацивали како општинских избора неће бити, јер да тобож ми немамо храбрости да изборе распишемо. Ко нема храбросги? Ми или они? Ми смо изашли у свима општинама Моравске бановине са својии листама Југословенске Радикалне Заједнице, док су се наши противници криди под разнии имени <га, а у две трећине општина они нису уопште имали храбрости ни листе да поставе! Зато је нама већ унапред о5езЗеђена победа на данашњим изборита. Већ из поднетих кандидатсхих листа ми читал о одговор Шумадије. Тај одгозор је врло повољан за нас. Шумадија и ла позерење у Југословенску Радикалну Заједницу. Стога ми са правом можемо прокламовати данас у овоме свечаном тренутку: пуно право да претставља СрЗе има само наша странка. Ја нећу овом приликом чак ни да говорил о нашим политичким протиЕкицима у Моравској бановини. Наша је странка толико велика и јака да ни е ни потребно да се обзире на њих. У Југословенску Радикалну Заједницу ми смо стигли да у целини прикупимо негдашњу Радикалну странку и један добар део бивше Демократске странке. Али ми смо учинили више него то. Ми смо проширили Радикалну странку са Корошчевом Словенском Људском Странком и Спахином Муслиманском организацијом. Оно што је била жеља нашег великог учитеља и бесмртног вође Николе Пашића, то је успело нама, његовим ученицима да остваримо: ми смо спо;или у једно коло, у једну моћну политичку организацију, у једну странку: огромну већину Ср?а, о ромну већину Словенаца и огромну већину Мусли лана. Тако се остварило и једно пророчанство нашег погпретседника г. др. Корошца,