Opštinske novine

Стр. 790

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

који је још 1920 године у једном говору рекао, да он верује, да ће Словенци моћи стално да сарађују са Народном радикалном странком. Тако се остварила и тесна политичка сарадња, први пут после стварања наше националне државе, између босанско-херцеговачких Срба и Муслимана, т. ј. потомака оних истих СрЗа и Муслимана који су некада са пушком у руци дочекали завојевачку и окупаторску војску АустроУгарске монархије, и који су после и под туђинским режимом водили борбу за стварање наше велике, заједничке, националне државе. Ми искрено желимо, да Југословенска Радикална Заједница срећно доврши започето дело општег народног споразума. Ми смо омогућили јавно претресање жеља и проблема, ко;и интересују нашу браћу Хрвате. Ми се трудимо да не само речима него и делима покажемо да смо равноправни, јер ми хоћемо да сви будемо равноправни. Ми са напором и свешћу, прелазећи преко многих досадашњих предрасуда, истрајно и стално радиио на томе, да између нас и браће Хрвата завлада једна атмосфера узајамног поверења. Из те атмосфере поверења ми верујемо да ће се родити и атмосфера пријатељства, а затим и правог, непомућеног братства. Радећи овако, ја верујем, да ћемо још јаче учврстити нашу државу да остане во вјеки вјеков и „на страх врагам": једна, велика, недељива Краљевина Југославија! Земља је наша велика, народ је здрав, војска је спремна, у добром смо друштву пријатеља и савезника. Углед наше државе у иностранству велики је. Нека вам само као доказ послужи ономадашњи избор наш у Женеви. Југославија је дошла на треће место, док су друга три потпретседника дошла тек иза нас. Рећи ће неко: па Југославија је и пре две године, 1934, била добила потпретседничко место. Да, добила га је, али знате како? Ја ћу вам рећи: 1934 године Југославија је добила потпретседничко место али као последња, у шестом реду. Онда је гласала за нас 31 држава, а ове године 44. Пре две године били смо у претседништву последњи, а сада смо трећи, одмах после Француске и Енглеске. Ето, то треба да се зна и онда ће бити свакоме јасно колико високо стоји престиж наше државе у овоме највишем форуму народа целога света. Али иако смо јаки и спремни, ми не желимо ништа друго, до мир, мир са свима суседима, мир на свима границаиа нашим. Ко год буде тај наш мир поштовао, наћи ће у нама искрене пријатеље и сараднике на општем пољу међународне сарадње. Драги Београђани! Ја вам се као претседник Месног одбора Југословенске Радикалне Заједнице од срца захваљујем на овоче сјајноме одзиву. Београд није

у својој дугачкој историји никада видео већег и импозантнијег збора до овог. Београд је данас показао да је по своме политичком уверењу у великој већини исто што и Југословенска Радикална Заједкица. ја вам захваљујем и на томе што сте ме тако пажљиво саслушали. Ја нисам нападао друге политичке сгранке, јер желим да све поштене присталице тих других, мањих група, ускоро пос^ну наши партијски пријатељи. Сваком поштеном Југословену су отворена врата наше странке. Најзад, хвала вам и на почастима које сте мени лично данас тако обилно указали. Ја их не заслужујем, јер све што радим то је само да чиним своју дужност према Краљу, народу и отаџбини. Живели Београђани! Крај говора г. др. Стојадиновића пропраћен је био одушевљеним одобравањем и поклицима Њ. В, Краљу Петру II, Краљевској Влади, Претседнику г. др. Стојадиновићу и Југославији. Затим добија реч г. Драги Тодоровић, Потпретседник Београдске општине и II Потпретседник Месног одбора Југословенске Радикалне Заједнице, иначе иницијатор овога митинга, на коме се могла видети узорна дисциплина и потпун ред. Закључујући митинг г. Тодоровић се захвалио присутнима на пажњи коју су указали Претседнику Краљевске Владе г. др. Милану Стојадиновићу овим речима: Драга браћо и пријатељи, драги Београђани! Ви сте малочас чули извештај Претседника наше странке и Претседника Краљевске владе г. др. Милана Стојадиновића. Ја сам в ам захвалан што сте данас као грађани ове земље, као домаћини, као оцеви породица, — са великом пажњом слушали излагање овог важног извештаја, који је било потребно сваком грађанину ове земље да чује, јер из тога извештаја он је морао да закључи да је судбина овог народа без обзира на друштвени сталеж, без обзира на професију којој припадамо, у сигурним рукама, у рукама др. Милана Стојадиновића. Драга браћо и пријатељи, ја немам шта више да вам говорим, ја вам још једном захваљујем и молим вас, закључујући овај збор, да се у реду и миру разиђете кличући нашем вођи др. Милану Стојадиновићу. По завршеном говору потпретседника г. Драг. Тодоровића, уз бурно одобравање, грађани су се разишли својим кућама. Мил. Мар.