Opštinske novine

Стр. 818

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чеву у питању наплате трошкова за поправку асфалта, јер наплата ових трошкова од стране општине у Панчеву спада у ред њених послова над којима државна управа, у смислу § 130 закона о градским општинама, врши надзор преко Министра унутрашњих послова, коме је према томе требало и изјавити жалбу на одлуку градског сената по спорном питању. Погрешно се Министар грађевина у оспореном решењу позвао на § 143 ст. III Закона о градским општинама, из којег прописа би хтео да изведе своју надлежност у спорном предмету, јер не постоји специјалан пропис о надлежности Министра грађевина као надзорне власти према самоуправним властима у питању наплате трошкова за оправке асфалта, што значи да у том погледу важи општи пропис — § 130 — по коме је за градску самоуправу у Панчеву Министар унутрашњих послова државна надзорна власт који и правилнике општинске о наплати оваквих такса одобрава и коме је према свему наведеном требало и жалбу изјавити против одлуке Градског сената о наплати односних трошкова. Како се Министар грађевина, противно наведеном законском пропису, ненадлежно упустио у расправу спорног питања, његово решење је и без мериторне расправе, морало бити поништено. III „Претседник општине није надлежан да поставља — прима у службу ни службенике нечиновничког реда, нити је градско веће надлежно да ово право, до доношења статута, пренесе на њега". (Одлука Држ. савета). Одредбом § 102 Зак. о градским општинама предвиђено је, да градске чиновнике бира градско веће на основу натечаја који се има расписати и објавити у бановинском службеном листу;, а у Београду и Панчеву у Службеним новинама, најмање на месец дана пре избора. Избор правних, санитетских, техничких и осталих стручних референата одобрава надзорна власт. Начин постављања осталих службеника прописује градско веће статутом. Према овом пропису надлежност за постављање ових осталих службеника градско веће могло би пренети статутом и на ког другог органа, па и претседника општине. У пракси се поставило као спорно да ли градско веће ту надлежност може пренети и пре доношења статута обичном одлуком. Такву одлуку донело је Градско веће у Шапцу (бр. 76 35) и том одлуком, до доношења статута, овластило претседника општине да може службенике нечиновничког реда у службу примати, по потреби из службе отпуштати, оставке уважавати. Но такву одлуку надзорна власт Кр. банске управе дринске бановине, на основу § 154 зак. о градским општи-

нама, задржала је од извршења као противну закону. Противу такве одлуке надзорне власти Градско поглаварство поднело је жалбу Држ. савету. Али је Држ. савет ту жалбу одбацио а решење Градске управе оснажио а за такво гледиште навео ове разлоге: „Права и дужности претседника градске општине лимитативно су набројан1а у § 96 Зак. о градским општинама. Међутим, у поменутом пропису није садржано и овлашћење претседника градске општине да поставља службенике нечиновничког реда. Овакво овлашћење дато је само градском већу што се изводи из одредбе § 94 Зак. о градским општинама у којој је предвиђена општа надлежност градског већа. Ово своје право односно овлашћење да поставља службенике нечиновничког реда, док се не донесе статут предвиђа § 102 алинеја последња, Градско веће не може пренети на претседника градске општине, пошто у закону о градским општинама нема изричног овлашћења о томе. Према томе правилно је поступила Банска управа када је ожалбеним решењем задржала од извршења пом. одлуку Градског већа". IV „По закону о градским општинама градском већнику није забрашено да постане набављач градске општине али је то узрок да градски већник на основу § 138 у в. § 25 т. 4 овог закона буде разрешен од дужности". (Одлука Држ. савета). Градско поглаварство у Панчеву донело је одлуку бр. 14885 1935 којом набавку мртвачких сандука и крстача за општину уступа Ф. Ф. надгробном предузетнику. Противу ове одлуке жалио се Р. С. из Панчева, указујући да се дотична набавка није могла уступити лицу Ф. пошто је он градски већник. Ова жалба уважена је решењем Министра финансија бр. 832 36. Но по тужби Градског поглаварства Државни савет пресудом бр. 13514 36 поништио је овако решење Министра финансија. У тој пресуди Државни савет је претходно нашао да је у овом случају била поднета жалба противу одлуке градског поглаварства о пословима из § 83 Зак. о градским општинама, и да су странке, према § 143 ст. 2, против такве одлуке могле учинити приговор градском већу а тек против одлуке градског већа по § 143 ст. 3 ресорном министру. Према томе да Министар финансија и није био надлежан да по овом предмету доноси одлуку. Што се тиче главне ствари Државни савет је овом пресудом стао на гледиште „Прописом § 25 (4) закона о градским општинама, на коме је пропису Министар финансија засновао своје решење о поништају одлуке градског поглаварства, није предвиђао да градски већник не може постати општински набављач, према чему не би била неправилна одлука о уступању набавке ономе који је градски већник, већ на против да оп-