Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 819

штински набављач не може бити истовремено градски већник. Градском већнику дакле није забрањено да постане набављач градске општине, већ је одређено да лице које је, или које накнадно постане општински набављач (§ 25 44 § 138 Зак. гр. оп.) не може бити (односно постати) градски већник. Због тога се оспореним решењем у овом предмету није могла ништити одлука градског поглаварства само с тога што је Ф., коме је набавка овом одлуком уступљена, градски већник. Ова околност била је разлог за но-

кретање поступка за разрешење Ф. од дужности градског већника (по § 138), а не и разлог за ништење одлуке Поглаварства о уступању набавке за општину овом лицу. Покретање пак овог поступка спада у надлежност Министр. унутр. посл. а не Министра финансија па би већ из тога излазило да је овде и по питању ове набавке надлежан Мин. унутр. послова а не Мин. финансија". Александар Давинић референт Државног сабета

Тумачење § 134 Закона о градским општинама у погледу подношења зкалбе на одлуку надзорне власти

Питање тумачења § 134 закона о градским општинама није било једнообразно у свима одељењима Државног савета, тако да су поједина одељења заступала једно, а друга сасвим супротно гледиште. Питањс се је и у пракси поставило коме се треба поднети жалба градског већа или претседника општине, који ову могу изјавити Државном савету противу решења надзорне власти о задржању од извршења одлуке градског већа: да ли преко саме надзорне власти или директно Државном савету, као и ко је према томе надлежан да цени благовременост ове жалбе. Једно одељење Државног савета стало је на гледиште да се жалба има по § 134, претпоследњи став, закона о градским општинама има предати надзорној власти, која је дужна да цени благовременост жалбе (види одлуке Државног савета бр. 33202/35 и 33601 35, док је друго оделење Државног савета стало на супротно гледиште, тј. да се жалба може предати директно Државном Савету, на основу тога, што се сматра да решавање по овој жалби спада у управносудске послове Државног Савета, те је по чл. 21 закона о Државном Савету, могуће жалбу директно предати овоме (види одлуку бр. 307 36). Општа седница Државног Савета да би отклонила ово разликовање у гледиштима разних одељења Државног Савета, донела је поводом овог питања следећу одлуку: „Жалба се предаје у смислу § 118 З.У.П. надзорној власти противу чије се одлуке она подноси, и према дану предаје жалбе тој власти рачуна се, по прописима закона управном поступку (§ 61 ст. 1 и 2 и § 64 ст. 1) рок од 15 дана". У образложењу горње своје начелне одлуке Државни Савет између осталог, вели: „У § 133 зак. о градским општинама прописана је за претседника градске општине дужност, да у року од 8 дана пошаље надзорној власти оверен препис записника сваке седнице градског већа. Ставом 1 § 134 дато је надзорној власти овлашћење да задржи од извршења одлуку градског већа која би била противна иостојећим законима и законитим наредбама власти, или којом се прекорачује делокруг рада. Према ставу 3 иистог §-а, „против одлуке надзорне власти има веће право жалбе Државном савету у року од 15 дана. Жалбу може поднети претседник градске општине и без одлуке већа". Затим је у ставу IV. § 134 предвиђено да „ако надзорна власт не пошаље акта Држав-

ном Савету у року од 8 дана, или ако Државни Савет (оделења) не донесе одлуку у року од месец дана, од дана пријема аката, одлука градског већа постаје извршна' '.Према овоме, самим законом није изрично расправљено питање коме се има предати жалба за Државни Савет. Међутим, из чињенице што одредбу о подношењу жалбе и о року садржи став. III., а одмах затим став IV. прописује да одлука Градског већа постаје извршна, ако надзорна власт не пошаље акта Државном Савету у року до 8 дана, — закључује се, да надзорна власт треба најпре да прими жалбу, да би поводом ње и са њом могла послати акта Државном Савету у року од 8 дана од пријема жалбе. Иначе, кад надзорна власт нема законског основа за слање аката Државном Савету пре пријема жалбе, остало би нејасно од кад почиње тећи овај осмодневни рок. У вези са овим, потребно је истаћи да надзор над пословима градске самоуправе врши управна власт — бан, односно Министар унутрашњих послова (§ 130), а за њихово поступање уопште важе одредбе закона о општем управном поступку, па дакле и у пословима надзора у колико од тога није изричито отступљено законом о градским општинама. А пошто овај последњи закон таквог отступања не предвиђа, значи да се и овде имају применити прописи закона о општем управом поступку. Према њему (§ 118), жалба се предаје оној власти, која је донела првостепену одлуку, а ова шаље жалбу са свима актима оној власти која је надлежна за решавање (§ 120 З.У.П.). Кад се овако одредба § 134 закона о градским општинама протумачи у вези са прописима § 118 и 120 З.У.П., онда се долази до једног логичног реда у поступку око жалбе, по коме се жалба предаје надзорној власти која је решење и донела, а ова, у року од 8 дана од пријема шаље жалбу са актима Државном савету, а ако то проиусти, одлука градског већа постаје извршна. Из чињенице пак, што је овакав ред поступка у сагласности са претпоставком из става IV. § 134 зак. о градским општинама^, а с обзиром на то да је закон о градским општинама донет после закона о општем управном поступку, закључује се, да су се при доношењу § 134 имале у виду баш одредбе закона о општем управном поступку, услед чега се § 134 има и тумачити у вези с њима. Поред тога, на ово упућује и законски назив правног срества против решења надзорне власти, које се у закону о град-