Opštinske novine

Стр. 820 ским општинама § 134 назива жалбом, док се правно срество које се подноси управном суду или Државном Савету против акта управне власти зове тужба. То опет значи, да се поводом таквог правног срества није намеравало прописати покретање овог поступка, који се код Државног савета редовно покреће тужбом, и који би пореметио рокове из § 134, већ се има у виду поступак предвиђен у ономе закону, који такво срество назива жалбом, тј. у закону о општем управном поступку, и који је потпуно у складу са § 134. Одступање од овог закона само је у томе, што решавање поводом жалбе о правилности одлуке надзорне власти није остављено старијој управној власти, већ је у циљу заштите самоуправе града поверено Државном Савету, који, према томе, ради у оваком случају као виша управна власт, а не као административни суд. Услед тога, жалба која му се изјављује против решења надзорне власти подноси се на начин прописан у закону о општем управном поступку за подношење жалбе, а не онако како је у закону о Др-

=== БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ жавном савету и управним судовима предвиђено за подношење тувкби. У следству овога, и благовременост жалбе се има ценити само према дану, када је послата надзорној власти односно када је код ње примљена у случају непосредне предаје, тако да је за питање благовремености без утицаја дан када је жалба послата Државном савету, непосредно" (одлука опште седнице Државног Савета од 1 фебруара 1936 год. бр. 3014/36). Као што се види горњом одлуком Државног Савета дато је аутентично тумачење § 134 закона о градским општинама, те је ово питање правилно расправљено и скинуто са дневнога реда, тако да у будуће, поводом изјаве жалбе на одлуку надзорне власти, поводом задржавања од извршења решења већа градске општине или претседника, неће бити забуне коме треба да се та жалба упути и која власт је надлежна да цени благовременост ове. др. Бор. Д. Петровић

Право на стицање чданства у једној општини

Према § 17 ст. 4 (Зак. о општинама, који је идентичан са § 13 сг. 4 Зак. о град. општинама: Ако је неко лице стално настањено најмање 10 година у једној општини, а она не може против њега с погледом на то време оставити приговор наведен под тач. 1) овог параграфа (да ужива часна права) нити може против њега ставити приговор из тач. 2) овог параграфа (да се не налази под судском истрагом) по закону је стекло чланство ове општине и изгубило у општини у којој га је до тада уживало, осим ако изјави да задржава досадашње чланство и докаже да надлежна општина на то пристаје. Ови прописи предвиђају, дакле, под којим ће условима једно лице, на основу настањености у једној општини, стећи њено чланство, напуштајући дотадашње чланство у некој другој општини. Између једне општине у Врбаској бановини и једне општине у Савској бановини избио је спор о чланству Вигњевића Марјана, настањеног у О, а пре тога завичајног у П. Овај спор, пошто су општине са подручја разних бановина, расправио је министар унутр. послова и именованом одредио, на основу цитираног § 17 ст|. 4 и Зак. о општ., чланство у општини О. пошто је нашао да је исти у тој општини више од 10 година непрекидно настањен, изјавио је да напушта дотадање чланство, а општина О. не ставља против њега приговоре из т. 1 и 2 § 17. Министровим решењем није била задовољна општина О. и против истог је употребила тужбу на Државни савет, наводећи да је именовани Вигњевић, и пре него што је навршио 10 год. непрекидног становања у О. био протеран од стране општине, чију је одлуку о протеривању оснажио и ср. начелник. Ову тужбу одбацио је Државни савет пресудом бр. 34.707/35 од 31 децембра 1935 год., наводећи као разлоге: „Из аката предмета се види, да је именовани Вигњевић настањен у општини О. октобра 1924 год. и да је од тада па све до доношења оспореног решења 12 јуна 1935 год. непрекидно боравио у овој ошптини.

Пошто општина О. не истиче против именованог приговоре из та>ч1. 1 и 2 § 17 Зак. о општинама, нити је он изјавио да жели задржати завичајност коју је имао пре настањења у о., самим фактом десетогодишње непрекидне настањености у општини О. стекао је, сходно цитираном § 17 ст. 4 Зак. о општинама, завичајност у овој општини, а то је само правилно констатовано оспореним министровим решењем. Неумесан је тужбени навод, као да заинтересовани није стекао чланство у општини О. по § 17 ст. 4 јер је, и пре него што се навршило 10 година његовог боравка у овој општини, од стране исте општине донета одлука бр. 3063/32 — коју је потврдио срески начелник у Крку под бр. 5490/34 — о његовом протеривању из ове општине. Ова одлука о протеривању остала је неизвршена и после те одлуке именовани је наставио живљење у О. Дакле, одлука о протеривању, оставши неизвршена, није прекинула фактичко становање именованог у О., па зато не може ни бити сметња за стицање завичајности по § 17 ст. 4 Зак. о општинама, јер је по овом пропису стицање овог права условљено десетогодишњом фактичком настањеношћу". Из образложења пресуде види се, да је Државни савет законски појам настањености изједначио са фактичким становањем у једној општини, па макар такво становање не почивало ни на каквом правном основу. За стицање чланства у новој општини одлучан је, дакле, према пресуди Држаног савета, факат десетогодишње настањености у тој општини, чим он стоји, појединцу, који је тај услов испунио, дата је могућност да напуштањем дотадањег чланства стекне чланство у овој новој општини, чак и у случају кад је ова општина пре истека десетогодишњег рока, употребила сретство за његово одстрањивање из ове општине, само ако је то остало неизвршено и фактичко становање није прекидано. Љубомир Ж. Јав1ић секретар Држађног сађета