Opštinske novine

7

Др. Милорад С*анојевић, начелнић министарстба у ггенс., ђећник града Београда

Ар. Едуард Бенеш (Наставак)

Социјални песимизам као израз грубих реалних чињеница и социјални оптимизам као творевина уобразиље и песничке маште, два су главна елемента револуционарног романтизма, Бенеш је у својим млађим годинама духовно цроживео ову фазу теоретског посматрања социјалних и еконмских чињеница данашњег друштвеног уређења. Живот и неминовност реалних односа научили су га да критички посматра и реално да ради. Он је кроз то искуство створио свој систем идеалистичког реализма т.ј. он је у своје свакодневно политичко стварање и делање увео реалистичку методу. При томе Бенеш се не одриче свога идеала, свога програма и својих принципа нити са њима прави ма какав компромис али је увек склон да направи компромис у својој тактици. Он стално иде напред и сваким даном се приближава своме циљу мучним радом и великим напорима. Људи, који не раде реално, који само говоре и „терају" револуцију нису Бенешу у вољи. У свом одговору на извесне интерпелације, који је Бенеш до каопред Чехословачким парламентом 30 маја 1922 г. цитира он Лењина који каже: ,,Наш највећи непријатељ је данас комунистички беседник који заузима једно од најважнијих места а не ради ништа већ само говори. Прво чишћење примениће се на шефове партије, који себе сматрају згправљачима, а они то нису. Они, доиста, знају да испреврћу све ствари, али ништа не знају шта би на празно место ново поставили. Свакодневни ситан рад их не интесује. Они сматрају да је тај рад тежак и мучан." Управо у томе тешком и мучном раду при обављању својих свакодневних задатака, са упртим очима у свој главни циљ, поправљајући све што није добро, чупајући енергично сав коров који би поред плодног и корисног биља изникао, негујући и заливајући све корисно и мирисно цвеће, ето у томе је баш управо систем рада Едуарда Бенеша. Он је управо онај вртар који непрестано залива и негује све оно што је добро, корисно и племенито, а без милости чупа и мења све оно што је од штете. Такав рад на привредном, социјалном и политичком пољу управо је оно што

привредна и политичка демократија хоће да постигне. Сваки треба да ради и сврши свој задатак, „треба сваки да обради свој врт" како је рекао Волтер у своме филосфском роману „Кандид". Бити свестан циља шта се хоће, разумети тенденције привредног развића, добро разумети човека и његове потребе, схватити да нема друштвеног уређе^ћа у коме се може живети а да се не ради, натерати или васпитати за рад и оне који сматрају да се може живети од оног што други стварају, однеговати човека да буде свестан својих човечанских дужности и социјалних обавеза, који неће схватити друштвену целину као срество за своје богаћење и своје егоистичке циљеве, већ себе ставити у положај функционера друштвене и државне заједнице, ето то су морални основи на којима почива систем привредне демократије. Ко то неће и не жели тај неће мирно развиће човека и његове зазаједнице, тај управо ради на томе да се појача отпор оних који пате. Демократизирање привредно гживота придобиће све народне слојеве за анимирани и задовољни рад, као што је демократизирање политичког живота привукло народне масе држави, да се старају за њен напредак и да мисле о њеном успеху. Задовољство народних маса је услов напретка и мирног прогреса. Породица здрава и задовољна, морално уздигнута и интелектуално развијена најчвршћа је основа мирног друштвеног развитка. Породица је светиња културног човека, и њу подизати и шгитити значи дати држави и народу више сигурности, више угледа и веће моћи. Добро васпитан и школован народ, до5ро храњен, добро обучен и обуван и са добрим и здравим становима даје нацретка и угледа и имућним класама, и онда су заштићени од зависти, пакости и протеста, што је природно код оних који немају ништа против оних који имају све. Ни имућан човек не може да буде задовољан, ако живи у средини незадовљних ближњих својих. Привредне и социјалне проблеме, вели Емил Свобода, проф. универзитета у Прагу, ваља на тај начин решити, да широки народни слојеви добијају удео у плодовима рада. Огромна богатства једне шаке људи без вредности