Opštinske novine

Стр. 726

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

су, ако су искупљена незадовољством и бедом широких народних маса. Културни ступањ једног народа не мери се према културном нивоу појединих претставника — индивидуа и породица, већ према културном нивоу народне целине. Тако исто ни богатство једне државе не цени се према броју палата, већ се питање поставља, како живи овај народ у својој просечности?" 1 ) Бенеш као социјалиста поздравља долазак Макдоналдове радничке партије на управу земље у Енглеској. У своме експозеу о петогодишњем раду на спољној политици Чехословачке, коју је Бенеш поднео комисији за спољне послове чехословачког парламента на дан 6 фебруара 1924 год. поздравља Макдоналдову владу као један од врло значајних догађаја, који ће у историји Енглеске направитц једну нову етапу. Политичка дисциплина, хладнокрвност, ред и смисао за праву демократију са којим су британска буржоазија и пролетаријат примили ову промену, могу да буду поучни за целу Европу. ,,То је дохаз, вели Бенеш, високог ступња политичког васпитања и велике националне снаге. Буржоазија и социјализам на континенту могу доиста да извуку из тога поуку, а Британска империја неће овим експериментом ништа изгубити." 1 )) Тим мислима Бенеш нам указује на своје циљеве и хармонично развиће друштва, на толеранцију и хладнокрвност свију друштвених редова. За то је потребан ,,високи ступањ политичког васпитања". За постигнуће овог циља Бенеш нам препоручује на првом месту рад, а затим васпитање и науку т.ј. примену научне методе у нашој политичкој делатности. Демократија је, вели Бенеш, споразум или бар саветовање свију грађана у односу на сваки политички подухват и сваку политичку одлуку. За то је потребна критика н дискусија, а за ове је потребно имати аргументе, факта, образложења и доказе, које нам само наука и образовање може дати. Из тих разлога наука, образовање и школовање свију редова народа нужна је допуна демократији. Без њих је демократија немогућа и широке народне масе не би биле у стању да узму учеГшћа у управљању заједницом коју сами сачињавају. 1 ) Чак када би масе са ниском !културом којим чудом дошле до моћи и власти, онда то не би била демократска управа. То би била, да се изразимо речима Карла Кауцког, „диктатура незналица". Демократска воља новог човека манифестује се на два начина: унутарЧ Бетокга1:Је ипЈ Раг1атеп1апбти8 Рга^ 1926. б!г. 166. ') Ес1иаг(1 Вепез: Сјг^ аппеев с1е ро1Ш^ие ех!;епеиге Ргаћа 1924. р. 39/40. х ) ,,Про6лем демократије", вели Бенеш, а поглавито проблем демократског ауторитета је проблем васпитања за демократију, проблем ваепитања вођа и маса". (Бг. Е. Вепез; „Шс Кћос1и8, ћ1с 8а11а" у збирци; „БетокгаИе ипс1 Раг1атеп1ап8ти8". Рга^ 1926. б. 29.) Ч

њом моралном културом И спољном политичком снагом. Унутарња морална култура ставља човеку обавезе и дужности, а политичка снага даје му права. Оба ова елемента треба неговати, ако се хоће да постигне права демократија, која се неће извргнути у неко ново ропство. Тражити за себе права без обавеза и дужности, значи у ствари поништити туђа права, значи пренети своје дужности на другога, потчининити друге себи и својој вољи. У том случају је слобода, као главни елеменат демократије, жртвована. Бенеш је конзеквентан демократа, докрајњих танчина. Социјалисте марксистичког правца сматрају да је крајња конзеквенца демократије социјализам. Бенеш је био и остао социјалиста, али он није више марксиста. Нзега од Маркса и марксиста није одвојила демократија и демократски елементи марксистичког социјализма, већ они елементи, који са демократијом немају ничег заједничког, чак шта више су јој и противни. Елементи марксизма као што су диктатура пролетаријата, револуционарни идеализам и материјалистичко схватање историје, нису сагласни са демократијом и демократским тежњама широких народних маса. Ови елементи су више израз господарског морала. Бенеш^ по свој својој природи и своме дубоком и свестраном образовању, не може за љубав ових, демократији страних елемената марксистичког социјализма, да жртвује целу духовну културу човечанства. Нзегова политичка и социјална философија, његова теоретско-философска оријентација је хуманизам а из њега је проистекао политички, економски и опште културни демократизам. Нзему су страни екстремни индивидуализам и екстремни колективизам, шовинистички национализам и доктринарни интернационализам. Бенеш је тражио свој пут и чувао се да не падне у онај морални и философски релативизам, из кога се ствари и догађаји не могу јасно да посматрају и критички да расуђују, што је врло честа појава код професионалних философа. Ми се овде нећемо упуштати у излагање самог система привредне демократије. Нзен правац, смисао, метод и делокруг рада, њен цео организациони систем зависан је од привредне, социјалне и политичке структуре дотичног народа. Често се израз „привредна демократија" некритички и без познавања ствари употребљава као неки нов ,,шлагер(" у дневној политичкој борби. Систем привредне демократије је сасвим различит од данашњег либералистичког система, али исто тако није идентичан ни са социјалистичким привредним системом. Либерализам је преко слободе и неконтролисања производње и промета добара доспео до хаоса, а човека је довео у тежак и незавидан положај. Привредна демократија тежи да путем правилне организације производње, промета, па и потрошње добара доспе до