Opštinske novine

Стр. 730

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

каже: „Сваки ко само покуша да размишља о стању у коме се човек налази, и о томе како би требало да буде, мора у овом смислу да постане социјалиста", и онда наводи речи Др, Малинга, проф. теологије, које је овај изговорио 1927 г. на евангелијско-социјалном конгресу: „Социјализам нам се двогубо појављује. Ако га схватимо економски, онда је он привредни поредак заснован на општој својини и заједничкој привреди. Ако га пак социјално разумемо, онда је социјализам отелотворење једног друштва, у коме идеја о заједници стоји у прве редове, тако да је сваки у овој заједници у стању да има човека достојан живот, да се радује и да је задовољан својим људским бићем. У овом другом смислу ми смо сви социјалисте." 1 ) Хришћанство не заташкава социјалне проблеме, већ их свесно истиче и жели, да реши сва социјална зла која се стварају у крилу друштвене и привредне неједнакости. Али решења ових питања хришћанство покушава да реши на религиозно-етички начин. Због тога је етички принцип Христове науке и постао подлога целокупног живота културног човечанства. За време последњих 7.С0') година, т.ј. 5.000 година пре и 2 .000 година после Христовог рођења развио се човечији дух и интелект — сва духовна култура и материјална цивилазија човечијег рода. У томе историјском раздобљу постања културног човека развиле су се све велике религије, развила се философија, наука, књижевност, уметност и техника. Религија је прва и најстарија од свију људских духовних творевина, коју је људски дух обрађивао и усавршавао, а техника је најмлађа грана делатности коју људска творачка моћ ствара и усавршава. Философија, наука, књижевност и уметност по својој природи су аристократског карактера, јер су биле приступачне само развијеним, узвишеним и отменим духовима човечијег друштва. Шта више њихов постанак је био могућан само ван народних маса, па чак и против интереса широких народних слојева. Постојање ропства у старој Јелади дало је могућности и доколице узвишеним духовима да створе стару грчку философију, уметност и књижевност. Аристотело је сматрао да без рада робова неби

могла да постане и постоји јелинска култура. Сматрао је да је ропство засновано на природним законима и да ће постојати све док не буде пронађена машина која ће обављати послове које робови морају да обављају. Религија је, на супрот философији, науци и уметности, демократска и по своме постању и по својој суштини. Нарочито Христова наука одликује се својим демократским смислом и садржином, мада је она у току времена злоупотребљавана у разне политичке сврхе од стране световних и црквених ауторитета. Али то није права вера, то није религија већ теократија. То је , политичка вера" како је лепо рекао Масарик. Демократија — привредна и политичка — је природна последица праве хришћанске религије. „Исус а не Цезар је лозинка демократске Европе", вели Масарик. У таквом схватању хришћанске религије могли бисмо потражити корене Масарикове философије и Бенешове социологије и његовог социјализма. * Ми смо раније истакли да је Масарик, пре него што је познавао Бенеша, читајући његове написе, приметио на њему утицаје француског позитивизма, Марксизма и свога хуманизма. Унутарњом душевном борбом, пробијајући се кроз све могуће, међусобно опречне, философске, социолошке и историјско-философске правце, а специјално потресен својим унутарњим религиозним животом, Бенеш је себе створио једним хармоничним бићем, које мисли, осећа и дела хармонично. Бенеш је на висини науке, а истовремено у складу са свима покретима и стремљењима данашњице. Нема покрета и догађаја који не би на барометру његовог унутарњег живота дао тачну висину пењања и спуштања. Уз то Бенеш је једна чисто словенска природа са свима својим осећањима, размишљањима и начином реагирања на догађаје, покрете и струјања у данашњој светској констелацији, те је према томе и за нас Југословене од необичне важности. Ми Југословени немамо данас ближих и интимнијих мислиоца, философа и социолога, него што су Тома Масарик и др. Едуард Бенеш.

') Ас1оН ^Сећег: А1^етете Уо1кб\ујг{5сће1181ећге III. АиП. 1930. 5. 495.

- Крај -