Opštinske novine

Стр. 838

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

рање одлуке градског по лаварства мотивисано је чланом устава према коме сваки грађанин има право слободног располагања сзојом имовином. То јз међутим скроз нетачно, У центрима взћих агломерација као што су на пр, градови мислимо да је сзаком јасно да се не смеју, из хигијенских разлога, пзд «ати штале и свињци; сем тога поотоје и заккзнсКи прописи који из истих разлога нз салто изоччно забрањуту подизање нехигн;'енских сганоза него шта више дају празо вацлежним органима да их и поруше. Станови подигнути на тако малом грздилишту (а таквих има воло много^ нема^у Гнаро т ито ако су углављени између високих суседних з"рач,а) ни дозољно сзгнга ни светлости а ни ваздуха гакле скроз нехигијенски. Прега томе озом '"едностоаном и погрзшном интерпретацијом једчог члана устава омоГу^ачч се потзање моцерних туберукл^зних јаз^ина у једчој ва^о-чи, којч се одликујв жал-сним рекор»ом, да с~о'и на челу градпва у Е°р"пи у погледу процента смртности од туб>"ркулозе. Но овај и њзму слични примеои указују на још ј°дну чињзницу, а то те да апсо\утно не постоји никаква уска сарадња између општине и виших упразних власти, наоочито у погл^ду ра^а на из~р~ђивању Бео^ра^а, И пои доношењу горње као и пои чоношењу многнх других сличних слука добија сз јасан утисак, да отлучујући фактори мало воце рачуна о основним линијама грађевинске политике општине као и о хи^ијен^ким потребама и естетским захтевима не тедне ма\е ваоошице већ једне многољуне прес-ониге која би трег бала да буце понос сзи^у нас. У вези са овим што смо напоед! рекли, потребно је изнети још тедну чињеницу наиме, да изве^не кооисне законзке одоз*0з могу взома често тешко по"одчти гоа^озе по^лазито с тога, што су питања која су обухваћена тим одре~бама решена само делими"'но, односно у законској одрздби изос^ављен је на'битнчји део а то је матеоијални. То се на^боље види баш у овим случајзвима, у којима т е законодавац, желећи да заштити малу сопственост, унео један члан у гоађевински закон којим се оглашавату као градилиш^а сза ичања која имају тапи'у од прз 1395 г. бзз обзиоа на њихов облик и величину. — Начера, наоочито с глгдишта стциј п лног, несумњиво добра и корисна али у своме данашњем облику изводљига на штету не само општих интереса већ и поједчнаца. У великим градовима као што је Београд у коме има оелативно доста малих имања која могу искоришћавати ову одредбу, поавилно и здраво решење многнх урбанистичких и хигијенских питања — о естетским и да не говоримо — овим је упоаво онемогућено. Доказе за ово не треза наоочито тражити, они нам се већ сами намећу. Треба само погледати оне мале тесно при-

љубљене кућице у Краљице Мари;'е ул., на Сењаку и у многобројним доугим улицама новог и старог Бзограда па ће се добити јасна слика о тачности наших тврђења. Те ниске, нехигијенске и неу ледне кућице, са тако тесним двориштима да се човзк 1 тах'о рзаи у њима гуши, подигнуте од малих сопственика, на малом и недовољном градилишту, са малим и недовољним срздствима, претс^ављаЈу извор свих могућих опасности нз само по здравље њихових становника већ и саме средлне, Растурене по целом Београду, прегстављајући скоро искључиви тип грађзвина у појздиним улицама и квартовима, оне коче, управо онемогућазају подизање Бео рада на савременим принципима урбанистике, хи^ијзне и ес е ике. То се нарочито осећа и све ће 'е више осећати у крајевима који би, обзиоом на сво] положај и на своју намену, тоебали бити грађени у облику ретког или бао по\уретког насеља, јер мислимо, свакоме мора бити јасно, да се на тим малим гр?дилиштима са једва 6—10 м. ширине не може ни мислити на подчзање типа кућа, које прописује једно такво насеље (тип вила или дзојних з^рада). А и у коајевима гдз се већ примењу'е или у којима ће се вероватно применити счс ем пуног из^рађивања ова мала градилишта још више онемо^ућавају доношење зтравих решења (нарочито када се подижу блокози вишеспратница). Искуство којз већ имамо у старом Београду, то нам јасно доказује. Сасвим би друга ситуација међутим била, да је држава, бранећи ту малу сопственост, истоврзмено с^вооила и мо"ућност да тај мали сопственик дође и до једног 3'разог и корисног решења не само обзиоом на своје личне већ и опште интеоеге цзлине. На који би се начин могло то спровести миглчмо нчје потрзбно много разбијдти главу. Напоед смо навели да се је већ одавно у мнопш езропским и балканским земљама приступило озбиљном рзшазању ових уобанистичких и социјално-хигијенских станбених проблема. Обзиром на и"куство ко ; е те земље взћ имају, нама би могла бити уштеђена многа лутања па према томе и многе непотсе1не жртве. Из њиховог искуства мо^ло би сз извући само оно што јз за наше прилике најпогодни'е и најкорисније и од тога створити солидна база за наш даљи рад. Ово би била не само потреба већ и дужност државе, и то не само из урбанистичких, социјалних и хигијенских већ и из еконогскофинансијских разлпга. Гр-ђввигса индустри : а узима и код нас великог замаха. 2 а последњих десет година само у Београду инвестирано је у приватне грађевине преко четири милијарде динара. Преко те чињенице држава не би смела да пређе, јер тај на тржиште бачени капитал омогућио јз и у овим тешким данима кризе егзистенцију толиким радницима и ма-