Opštinske novine

Влада Идић, претседнић Општиие града Београда

Из социјалног схарања Општине града Београда

На молбу преставника Југословенског новинарског удружења, секције Београд, господин Влада Илић, претседник Општине Града БеоГрада, прочитао је, као уводник „Усмених новина", 29 новембра т.Г. на Коларчевом универзитету овај чланак: „Од уводничара вечерашњег броја „Усмених новина" очекује се свакако далеко више него што је могуће дати у ограниченом времену које ми стоји на расположењу. Област је тако велика и разноврсна, проблеми су тако многобројни, да је се збиља тешко одлучити са чиме пре да се почне. У једноме граду који је тако рећи преко ноћ порастао од 90.000 становника на град од 250.000 становника и проширио се на простору не мањем од простора који обухвата Париз, има безброј проблема о којима се може говорити. Можемо комотно рећи да су сви ти проблеми који се односе на унапређење града у ма коме правцу у основи социјалног карактера. Ја сам то нарочито подвукао пред Градским већем примајући дужност претседника општине и то моје схватање досадашње искуство није ниуколико изменило. У овоме чланку хоћу да свратим вашу пажњу на социјалну делатност градске општине у ужем смислу и да укажем само на нека питања која заслужују пуну пажњу не само оних који су позвани да их решавају него и целокупног београдског грађанства. Позната је чињеница да је Београд град малог човека. Дужност је свих нас да га учинимо градом велике индустрије, велике трговине, великих пословних и финансијских трансакција. У томе се правцу већ ради, али док се циљ постигне, треба доста времена. Ми морамо водити рачуна о сгању у коме живимо и решавати проблеме које нам стварност поставља. Појавом економске кризе број малих људи, нарочито број оних који су лишени сретстава и заната, почео се нагло повећавати. Остављени сами себи ко зна у коме селу или и у којој вароши у унутрашњости они су привучени дахом великог центра, појурили у Београд. Увек се чини да ће се у средишту др-

жаве наћи неко запослење или бар доћи до неке помоћи да се одржи голи живот. Преко лета, док има посла, некако се саставља крај с крајем, али кад зима дође, кад сви послови стану, многи се од њих не враћају кући. Они остају ту где су. Гладни и без посла, они куцају на врата Општине и свих хуманих и добротворних установа. Узалуд ће се доказивати томе свету да не припада Престоничкој општини, да Београд по слову закада, није дужан да се о њему стара... Он чека на помоћ коју најзад и добија.

Г. Влада Идић, прегседник Општине града Београда Није потребно истицати да помоћ није лек злу него сретство да се одржи живот сиротиње. Против незапослености постоји један једини лек, а то је запославање. Али док сиротиња гладна стоји ту и чека, она се мора помоћи. Редовна буџетска сретства за социјално-здравствену акцију која у овој години износе без мало 14 милиона динара, нису довољна. Преко зиме се од увек прибегавало сарадњи са грађанством и хуманим и добротворним друштвима. Од краја 1932 г. у Београду се организују кујне за незапослене. На овом послу по-