Opštinske novine

Стр. 870

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Друга мера то је гостионичарска индустрија. Код нас су гостионице врло мало одмакле од оне примитивне „раскоши", у које су их поставили пре пола века њихови предузимљиви протагонисти из Гопеша, Гостивара и Струге. Модерне гостионице у градовима, у бањама, у климатским местима, уопште у свима туристичким местима — то су у к ! ултурном свету прави санаториуми, који допуњују утицај природног лечилишта и повећавају висок естетски осећај које респективни градови и друга туристичка места буде својим природним лепотама. Зар је лепши Швајцарски Лак Леман, када се посматра са врха Сињала, него Охридско језеро када се посматра са каменитог плато-а код малог Светојованског манастира? Ниј.е лепши! — Шта више— Леманско језеро далеко заостаје у лепоти. Али Охрид треб'а још најмање пет година па да створи низ модерних конфорних хотела, да реши питање пијаће воде, питање снабдевања животним намирнпцама и све друге комуналне проблеме, од којих апсолутно зависи промет странаца. Охрид је по месту и по природној лепоти једна од најлепших вароши у Југославији. Али шта вреди та лепота ове кћери неба када је она сва у ритама?! Охрид је прилично учинио за последњих десетак година. Подигао је кеј, створио и нешто хотела, калдрмисао главне улице итд. Све је то довољно за нас као југословенску фамилију, Иоја га синовски воле, која га разуме и оправдава, али је недовољно за странце и њихове осетљиве културно-естетске захтеве. Модеран и препорођен Охрид не значи само Охрид широких кочуналних видика, са огромним прометом странаца и туристичким приходима, без паре општинског приреза на своје грађане, него и са богатим фондовима за високе потезе своје комунално-социјалне политике. Све то може да пружи туризам Охриду, као и стотини других наших градова и туристичких места. Сви централни градови са Београдом на челу, а касније, уопште сва бановинска оедишта треба да имају све врсте гостионичарскИх школа за спремање гостионичара и за школовање стручног помоћног особља. Време је да се и у нашим градовима, на првом месту у Београду, прекине са старим заблудама, да у гостионичаре може да иде сваки, који год по-

(Јарајево — Мостар и Сарајево — Вишеград) у вредности од дин. 10,000.000. 19) Израда савременог коловозз. за тежак саобраћај од Сплита преко Солина до Трогира, са потребном реконструкдијом, у вредности од дан. 15,000.000. 20) Израда површинске обраде са потребном реконструкцијом на државном путу око Дубровника (и то у правцу: Дубровник — Цавтат и Дубровник — Трстено) у вредности од дин. 3,000.000. 21) Израда савременог коловоза за тежак саобраћај на државним путевима око Ииша и то на деоници Црвени Крст кроз град Ниш и даље према Нишкој Бањи у вредности од дин. 10,000.000 итд. итд.

срне у којој другој привредној бранжи и своју нову комерцијалну срећу хоће да нађе у обављању гостионичарске радње. Зато су законодавна тела и надлежни фактори одлучили да једним низом закона, уредаба и правилника,* издатихутоку последњих година, реше и ово најбитније питање као основни предуслов за унапређење туризма. Данас је, ваљда, свакоме јасно да модерно гостионичарство захтева много студије, и много духа, и много стручне спреме, од гастрономскнх вештина па до савременог хигијенског и естетског конфора. Али није довољно само да се добије спреман гостионичарски подмладак. Једновремено треба имати и модерних гостионица и модерних хотела у свима нашим градовима и туристичким местима. У нашим градовима, варошима, и другим туристичким местима прорачунали смодатреба подићи још око 1.500 гостионицаи туристичких хотела. За тај велики посао потребно је Далеко изнад милијарду динара. Ма колико да је тај, капитал огроманј, ипак Југ|ославија не оскуд!ева у њему. Он је само немобилан и у већини случајева трезориран. Али док се он не би извукао из трезора, мора се помишљати и на иностране инвестиционе капитале. Ту скОро штамиа је објавила да постоје повољне понуде иностраног капитала да се подигне један велики број хотела у нашим важнијим туристичким градовима. Новца, мртвог и непласираног, има у иностранству у изобиљу. Нарочито се његов пласман може очекивати после ове Француско-швајцарске девалвације. Врховни туристички савет, уз гаранцију државе, могао би да узме на себе иницијативу за изналажење ових инвестиционих капитала. Када се ти зајмови поставе на солидну и обезјбеђену основицу — онда је државна гарантија само једна формалност. И Савез градова Краљевине Југославије могао би да се за ову ствар ангажује са својим високим ауторитетом. Те иностране капитале имао би да Савез градова обезбеди својој Комуналној банци,** која би опет примила на себе бригу, поред осталога, и за грађевински препорођај свих важнијих туристичких места и градова. Трећи услов за развој туризма то је апсолутна безбедност. Није реч о животно| безбедности туриста, него о једном идеалном кул-

*) Између осталих, донети су Закони о пореским и таксеним и царинским повластицама за хотелску индустрију; Уредба о подизању и уређивању угоститељских радњи; Уредба о доказу спреме за обављање угоститељских радњи; Бановински правилници о регулисању рада угоститељских радња и о сезонском издавању соба под кирију у местима важним за туризам; итд. итд. **) Пропуштено је у своје врене да се Законом о градским општинама предвиди оснивање централие Комуналне банке, коју ми већ годинама предлажемо, али остаје нада да се она нормира новим Законом о општинским штедионицама или, још природније, Законом о комуналним финансијама, ако се они доттосу у идућем скупштинском заседању као што сви с правом очекујемо.