Opštinske novine
6*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 871
турном миру и законитости у свима туристичким местима. Код нас се у том правцу постигло много од; Ослобођења до данас. Ми иемамо више угрожених крајева, али још имамо крајева у којима су испади неуравнотежених појединаца могући, нарочито са гледишта политичких, локалних фашистичко-партикуларистичких испада. Мора се признати да добар део туриста — странаца нема тај идеални мир ни код 1 „своје куће", али га они зато траже, као постулат, тамо где желе да у миру, лепоти и опојној атмосфери проведу к'оји месец далеко од свих трзавица свога краја. На четврто место долази подизање целог низа атракционих предузећа, јер ни у нашим градовима, ни у нашим другим туристичким местима нема никаквих привлачнијих установа за забаву туриста. Поред природних лепота, потребно је створити и вештачке устанозе за забаву и разоноду. У томе чак 1 и Београд оскудева, који у догледном времену мора створити свој „пратер", налик на Бечки. Најзад, долази оно што је најпресудније за развијање туризма. То је локална комунална акциј|а како у сузбијању бандитизма у ценама животних намирница и потреба, так!о и у васпитању широких маеа за осећај гостопримства према туристима. Навику да туристе треба добро „ошурити" примили су неки несавесни предузетници од факинерије и лазарона Италијз и Г рчке, па донекле и Швајцарсме. Међутим, то је битни детаљ за одбијање туриста. Комунална акција на унапређењу туризма мора у интересу својих економско малих људи, као и у интересу туриста, да води сталну контролу о ценама и хигијенској исправности животних намирница, нарочито по гостионицама. Жеља неких наших похле|пних гостионичара по туристичким местима за брзим богаћењем на рачун туриста, изазвала је једну још ружнију реакцију. То је жалостан, исто толико коликоикомичан филистеризам нерких туриста, чак 1 и читавих група, које сем нашега наба, климатских места и мора), — све друго вуку из своје домовине са собом, од шатора па до конзерви хране! Њихова пара, коју треба оставити у туоистичком месту ређа је него шкотланђанска напојница. Они се буне на наше високе цене — које су ипак у већини далеко од тога да буд!у високе — и на нехигијеничност код многих предузећа животним потребама; а наши се буне на њихов тврдичлук и филистерство, јер они код нас уживају све раскошне лепоте неба и климата, које су бесплатне; а све што се плаћа и купује довлаче из сваје Отаџбине! Природно је, да се овај| појав, бар у поглрду странаца, не да регулисати никаквом комуналном интервенцијом али се дају њоме регулисати цене и квалитет животних намирница и потреба, и тада ће нестати и овог у истини ружног обнчаја неких туристичких група. Можда би се могло, слично некојим швајцарским
кантонима, подићи општински хотели са јевтиним ресторацијама с тим Да они који их не користе већ иду у луксузне хотеле, плаћају триплу општинску таксу на странце. Напоменули смо већ да је потребно васпитати нашег малог и радног човека, да у туристи види пријатеља и госта, кога треба предусретљиво дочекати, угостити, обавестити, упутити и отпратити. Наш човек из масе ј,е атавистички гостољувив, али је и груб и недовољно услужан. То је једна наша психолошка особина, штетна и по унапређење туризма, и ње треба да се лечимо из сопствених интереса. И моралних и материјалних. * Оправдано је што ј,е Београд међу првим нашим градовима проглашен за туристичко место у ужем смислу и што| је тако увршћен у тај списак изабраних фаворита природних лепота. Утока Саве у Дунав, посматрана са Калимегданског плато-а и онај пејсаж непрегледне сремске равнице, по мишљењу туриста и новинара из целога света, цени се као нешто што по лепоти нема ривала. Страни путописци већ су одавна дали свој суд да, сем Босфора и Неапуља, нема природно лепшег града у Европи од Београда. Промет странаца у Београду расте једном гигантском снагом,. Нарочито у току последњих осам година, када се број туриста, кој,и посећују Београд скоро удвостручио. То је извесним делом заслуга и туристичке акције, вођене упоредо како од активне приватне иницијативе (нарочито неуморног друштва „Путник" и других), тако и од кОмуналне, преко Културног отсека односно Одељка за штампу, туризам и културну пропаганду поглаварства града Беогр!ада, и државне преко Отсека за туризам Мин. трг., као и Централног пресбироа. Комунална туристичко-пропаганДистичка акција, покренута кроз општ. Одељак (формиран 1932 год.) дала је на пољу културне пропаганде Београда извесних резултата, који су признати какО од јавности и стручних фактора, така и од надлежних секЦија Градског већа. Али ипак сав је тај рад још у обиму појединачне и уск!е иницијативе и без икаквих финансиских средстава за једну ширу и планску делатност. Тако већ пуних шест година упорно предлажемо издавање најнеопходниј.е туристичко-пропагандистичке литературе: репрезентативног албума Београда; монографије Престонице; вође кроз Београд, на главнијим страним језицима; израду пропагандистичких филмова Београда итд., али се све то губи у административној свакидашњици и отсуству потребних финансиских кредита. Прве смернице за туристичко-пропагандистичку делатност искристалисане су на седници Културног одбора Градског већа, одржаној у марту 1935 године.