Opštinske novine

102

п еиГјЈаД^КС ЏМШ1К1П^1\с пивгп

и развио владин план за његово усавршавање. Он је, између осталог, рекао: „И најјаче сувоземне војске и поморске снаге у сутрашњем рату неће бити довољно снажне да пруже потребну сигурност једној држави, ако ова не буде имала јаку и савремено опремљену ваздушну силу. Отуда је потпуно разумљива она ужурбаност у изградњи и развоју ваздухопловства, да би исто било способно за извршење задатака, које ће му сутрашњи рат наметнути. Снага пак војног ваздухопловства зависи од квалитета летачког и техничког особља, од квалитета машина и од продуктивне моћи земље. Спрема летачког особља у границама обавезне војне службе, с погледом на ограничено време служења у кадру и ограничена средства, постала је врло тешка. Још теже је одржавање ове спреме код ислуженика враћених њиховим домовима, јер је обнављање њихове спреме позивима на вежбу такође ограничено, па често и неизводљиво. Услед овога појавила се потреба стварања цивилног ваздухопловства не само као културног већ и као војничког фактора. Његова је улога постала врло важна и обилна. Она треба да разбукти пламен љубави према ваздухопловству, пламен који ће дати Угнажног потстрека за подизање и учвршћивање витешког духа, смелости, одлучности, предузимљивости, енергије и готовости на самопрегоревање, које ссобине код ваздухопловства морају бити развијене више но код ма кога другог вида оружане силе. Цивилно ваздухопловство треба да спреми што већи број младих цивилних пилота, да би најбољи између њих могли заузети одговарајућа места у војној ваздухопловној служби. Исто тако оно мора пружити могућности и ислуженим пилотима да могу освежавати своју летачку способност.

ПЕТОГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ПОДИЗАЊЕ АВИЈАЦИЈЕ Краљевска влада прати са највећом пажњом овај рад нашега Аероклуба. Желећи да се развоју цивилне авијације да потребан снажнији замах, Краљевска влада учинила је потребне кораке да се омогући организован програмски рад и да се исти обезбеди одI оварајућим средствима. У том циљу, као ресорни министар и за ваздухопловство, добио сам поред повећања буџета још и овлашћење да путем уредаба са законском снагом обезбедим петогодишњи програм развоја цивилне авијације. Поред овога, а имајући у виду да ми до сада нисмо имали код нас могућности да спремамо потребан број аеротехничара и да смо успевали да школујемо само ограничен број аеротехничара на страним универзитетима, Краљевска влада усвојила је предлог да се на нашем техничком факултету отвори катедра за ваздухопловну наставу, на рачун буџета нашега ваздухопловства. Са овим ће нашим многобројним талентованим младићима, члановима Аероклуба, бити пружена могућност да се одаду високим студијама аеротехнике и да доцније ностану конструктори наших, југословенских аероплана и аеропланских мотора. МИНИСТАР Г. СТОШОВИЋ О ИНТЕРЕСОВАЊУ ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ЗА АВИЈАЦИЈУ Министар просвете г. Стошовић истакао је велико интересовање школске омладине за акцију Аеро клуба. Гимназисти се листом уписују у Аероклуб, хиљаде њих такмиче се у изградњи аеропланских модела, који су често права ремек дела техничке вештине. Најлепши пример за то пружа моделарска . изложба. На универзитетима су основане једриличарске групе које саме раде своје безмоторне једрилице. Обећава да ће се као Министар просвете заложити свим силама да се створе потребна сретства и могућност за што интензивније ширење овог покрета код школске омладине. Академију је завршио г. Тадија Сондермајер, излажући историју и рад Аероклуба. За обезбеђење сретстава Аероклуб је учинио конкретне предлоге и израдио програм рада по коме наша земља има да добије у року од пет годииа 25.000 моделара, 5.000 једриличара и 1.000 младих цивилних пилота. После подне је одржана скупштина делегата Аероклуба, на којој су претресена сва питања која спадају у делокруг рада овога клуба. Попуњена је управа избором једне трећине чланова.

Босиљка Валић-Јованчић: „Надничарка руча" (Са изложбе у Уметничком павиљону у фебруару 1937)