Opštinske novine

Друштвена хроника

103

— нови професор Медицинског фалултета

Г. д-р Јован Мијушковић у децембру 1936 г. изабран је за хон. професора Медицинскбг факултета у Београду за историју мелицине г. др. Јован Мијушковић, хирург-оператор, већник Општине града Београда. Своје приступно предавање на факултету одржао је 31 марта ов. г., обрађујући тему Лекар као уметник. Г. др. Мијушковић рођен је 1886 год. у Нишу, основну школу и гимназију свршио у Београду, а медицински факултет у Бечу. Као студент активно је учествовао у националноме раду. Био је претседник бечког студентског друштва „Зоре" пуних 6 година,

Д-р Јован Мијушковић и за то време издавао је лист „Зору" као орган Југословенске националне радикалне омладине. То је ревија која је излазила сваког месеца, у обиму од 48 страна; једно време је штампана у Срем. Карловцима, а доцније у Прагу. Ревија је пропагирала идејно национално револуционисање омладине, и била је главна лектира целокупне средњошколске и универзитетске омладине српско-хрватских крајева који су тада припадали оквиру Аустро-угарске Монархије, Поред омладинаца који су поглавито попуњавали лист, сваки је број носио по један уводник писат од но неке угледне водеће политичке личности. Први број је започео са уводником покојног Стојана Новаковића „Зигбигп согда" — „високо срца!"У листу су радили савремени угледни политички људи. Да само набројимо неке: Стојан Протић, Љуба Јовановић, Светозар Прибићевић, Франо Супило, Јосип Смодлака, Никола Стојановић, Јован Скерлић и многи други. Пред светски рат 1914 г. лист је угушен,

многи сарадници интернирани или затворени у тамницама. Сам г. др. Мијушковић био је близу годину дана у затвору, а после тога био је интерниран у заробљеничком логору Нађмеђер. После ослобођења постављец је за среског лекара у срезу рачанском, где је радио на организацији радикалне странке и био претседник месног одбора. Године 1920 премештен је за среског лекара у Ваљер.у, а одатле 1921 у срез тамнавски округ ваљевски. И у срезу тамнавском био је претседник среског одбора радикалне странке, која је на изборима 1922 г. тукла демократе, који су до тада увек имали већину у срезу тамнавском. Године 1923 отишао је г. др. Мијушковић у Беч ради специјализације у хирургији, где је провео годину и по дана на клиници професора Бидингера, једног од најбољих ђака славне Билротове хируршке школе. После специјализације довршене у Београду, на хируршкој клиници професора Костића, постављен је за управника болнице и шефа хируршког одељења у Ћуприји. Године 1926 премештен је за Ваљево за управника болнице и шефа хируршког одељења, I де је остао све до половине 1932 године. Као хирург публиковао је у „Архиву за целокупну медицину" следеће научне радове из области хирургије: 1) Херније диафрагме. 2) Једна успела операција срца. 3) Спазмус једњака после ресекције струме. 4) Лечење тетануса инјекцијама карбола. 5) Једна интересантна повреда гравидног утеруса. 6) Једна интересантна повреда слезине. 7) Издашна ресекција танкога црева. 8) Опет један интересантан случај повреде гравидног утеруса. 9) Интересантан случај многоструке повреде танкога црева. Неки су од ових радова публиковани у научним сгручним часописима немачким и француским. И у Ваљеву радио је као присталица радикалне странке и био потпретседник Окружног одбора за округ Ваљево. Године 1927 био је кандидат за народног посланика на радикалној листи, коју је носио данашњи народни посланик, стари ветеран радикалне странке г. Стева Јанковић. На тим изборима тукао је и демократску листу и земљорадничку. Године 1932 постављен је за шефа санитета Микистарства саобраћаја, где се и данас налази. 5 децембра изабран је за хонорарног професора Медицинског факултета за историју медицине, на основу радова из горње области. Обрадио је историју медицине Месопотамије, Египга, доба пре Хипократа и за време Хипократа, стару медицину александријске епохе и стару меди.цину Ислама и Арабљана. Ова је предавања држао на Народном универзитету. Публиковао је и следеће радове: 1) Побачај и каш кривични закон. 2) Хипноза и медицина. 3) Утицај приморја на здравље омладине. Поред тога радио је низ година у нашим престоничким листовима, понајвише у Правди, са чланцима из области медицине као и из области дневне политике .