Opštinske novine

128

Београдске општинске новине

српских синова, имала је у своме крилу српска нација и велике услове и културне работнике и просветитеље. У временима, када је у многим народима бивао сумрак науке, у српском народу жижа науке и духовног живота није се гасила и имала је своје прво место у манастирима. Црквени народни споменици, верски споменици јесу спољни знаци његови, који, доказују да је у души, у обичајвдиец, у вери Светосавској српски народ волео науку. У својим многим делима Српска Краљевска академија указала нам је лепо на то благо, на велики дух српскога народа, на шегову љубав према науци. Она нам је у својим књигама открила велики дух српскога народа. Као поглавар свете православне цркве честитам Српској Краљевској академији овај лепи јубилеј, који ће бити диван драги камен у срцу СЕаког српског човека, сваког који је у вери Светосавској. Нека прими мој благослов;, а вечни спомен оним великим покојницима, који су први почели рад на нашој науци. Слава им!" — Слава им! — узвикнули су присутни. Тиме је, у подне, црквена свечаност завршена. Свечана седница Српске Краљевске академије У 16 часова одржана је свечана седница Српске академије у дворани Коларчеве задужбине. Свечаној седници присуствовали су: Њ. В. Кнез Намесник Павле, који је дошао у пратњи маршала Двора генерала г. Чолак-Антића и гувернера Њ. В. Краља сенатора г. Јеремије Живановића, кога су присутни спонтано поздравили при улазу у дворану; Краљевски намесници г.г. др. Раденко Станковић и др. Иво јПеровић; Њ. Св. Патријарх Варнава у пратњи викарног епископа Саве; министар просвете г. Добривоје Стошовић, министар правде г. др. Нико Суботић и министар без портфеља г. др. Михо Крек; претседник Сената г. др. Ж. Мажуранић; потпретседник Народне скупжтине г. Фрашо Маркић; немачки посланик г. Фон Херен; пољски посланик г. Рејмон Дембицки; чилеански посланик г. Герчиа Силва; изасланици разних научних институција и велики број грађанства. Говор г. д-р Богдана Газриловића Свечану седницу отворио је претседник Српске Краљевске академије наука г. др. Еогдан Гавриловић озим говором: „Ваше Краљевско Височанство! Господо Краљевски намесници, Ваша Светости, Господо Министри, Госпође и Господо! Основни закон о Српској Краљевској академији потписан је 1 новембра 1886 године и по томе је од установљења Академијина до данас прошло пуних педесет година. У том периоду и светлих и тешких дана народне прошлости наше, Академија је на мртвим стражама науке вршила своју интелектуалну и националну мисију. Снага њезина била је пре свега у слободи њезине мисли и у моћи креативног генија српског народа; даље, у жудњи њезиној за објективном истином и најзад у вазда живој теж-

њи, да у новоме реду ствари прими и прихвати сваку еволуцију, која води духовном и моралном прогресу и нације и човечанства. На тим стихијама своје снаге изграђивала је Академија свој духовни и етички свет и дело своје. Г. др. Б. Гавриловић кличе „Живео!" Њ. В. Краљу Петру II и Њ. Кр. Височанству КнезуНамеснику Павлу. Поздравља најтоплије све присутне госте. Износи детаљно предисторију стварања Академије. Прво је створено Друштво српске словесности 1842, које је радило до 1864, па је место њега установљено Српско учено друштво, које је издавало свој орган „Гласник С. у. д." Из тог друштва поникла је пре 50 година данашња Академија. Центар гравитације њеног науччног интереса никада се није померао са основних задатака које је поставио наш славни научник др. Јосип Панчић, први претседник Академије. Са болесничке постеље, неколико дана пред смрт своју, још у задњој крепости свога духа, Панчић је оставио Академији у аманет ове своје мисли: 1) да се у свим својим радовима руководи еамо истином и строгом научном објективношћу; 2) да у списима својим чува чистоту нашега лепога народног језика и 3) да у прво време поглавито свој рад ограничи на оне науке које се Српства и Јужног Словенства, а нарочито земаља Балканског Полуоства тичу. По тим заветним мислима свога првог претседника изграђивала је Академија за пуних педесет година своје, обимом огромно научно дело, По прикупљеној и научно расветљеној разноврсној грађи врло великог замаха и знаменитим синтезама и многим специјалним издањима; даље, по решењима многобројних научних проблема, којима је — не знам по који пут — Академија обележила и истакла свој удес у општој науци и, интелекту, и по неким знаменитим теоријама, које су и поникле и израђене под својом Академијом — то је дело с пуним достојањем ушло у ризницу тековине објективне мисли целога човечанства и посебно баштином и својином њ. ~ 'во:ј. Али у |широкој области науке има још много поља, до којих наша креативна мисао досад није допирала и због тога Академија још није дошла до пуне еволуције свога научног стварања. На тим пољима радиће будућа покољења и она ће вероватно у организацији досадашњег рада Академијина учинити неке измене. Али има нешто што се под слеменом Академије никад изменити неће: неће се изменити правац њезина напорног рада и остаће вечно недирнута и ничим замрачена она светлост, која у триумфу Академијиних идеала зрачи из саме савести њезине. Српска Краљевска академија биће сутра, као и јуче и данас, научна и национална установа и она ће навек на пуној светлости научне истине подизати животворне споменике духу и мисли оних наших предака, који су главама својим искупљивали слободу народа."