Opštinske novine

17

Културна хроника

129

Г. д-р А. Белић о раду и задацима Академије После претседника г. др. Гавриловића говорио је генерални секретар Академијин г. д-р Александар Белић о педесетогодишњем раду Српске Краљевске академије. Он је, између осталог, рекао: „Идеја о реформисању Српсвог ученог друштва била је после 80-тих година зрела. Ако се дода да се у одборе Српског ученог друштва увукао и политички антагонизам напредњачке и либералне партије, од којега је много штошта у Друштву зависило, — онда је сасвим природно што је један од ранијих секретара Српског ученог друштва Милан Кујунџић, поставши министар, узео на себе да реформу Српског ученог друштва изврши. Тако је 1. новембра 1886 године изишао Основни закон о стварашу Српске Краљевске академије. (По Основном закону Академија је не само највише научно тело које обрађује науку и потстиче научни рад, притичући својом колективном помоћу где је рад појединца недовољан, већ она постаје највиша научно-просветна инстанција у (земљи. Њој су као непосредној управи подвргнути Народна библиотека и Народни музеј; али њен благослов по Основном закону, морала је добити свака научна иницијатива, ако је рачунала на државну помоћ, полазила ма од самих министарстава или каквог стручног друштва. Над целом науком и свим народним просвећивањем требало је да бди невидљиво око Академијино. Када говоримо о раду у Академији, ми имамо на уму све унутрашње кретање које се у њој вршило за протеклих 50 година и карактеристику коју она на основу тога добија. Академија је имала досада 13 претседника и 6 секретара. По броју чланова била је најјача у почетку Академија друштвених наука; она долази пред рат до 13 чланова, највећег броја чланова до којег је иједна Академија дошла. После рата она стално опада прво на 9 чланова, затим на 8, а пред крај педесетогодишњице на 7. Обрнуто овоме, Академија природних наука поступно се пење од скромног броја 4 до 11 чланова 1933 године, после којега времена пада за три члана. Академија филозофских наука стоји стално на 7-8 чланова; док Академија уметности долази тек 1931 до 6 чланова, и од тога времена се брзо пење на 9 чланова. Просечно се држало у Академији, не рачунајући различне Академијине одборе, четири седнице месечно. Издавачка активност Академијина била је за првих 50 година велика. Издано је 517 књига. Упоређена са доратном активношћу, послератна активност је за више него два пута већа. На сваку доратну годину иде 8 књига, а на сваку послератну годину 17 књига. Већ су у Основном закону Академијином предвиђена два академијина издања: „Глас" за научно обрађене теме и „Споменик" за објављивање грађе.

Сваке радне године излазила је једна књига „Годишњака" у којем се давао извештај о годишњем раду Академијину. На дан 12 априла 1893 године створен је Лексикографски отсек, који је — нешто доцније —* и отпочео прибирање грађе. Од 1898 године па до 1916 руководио је тим послом, находећи се стално у вези са Новаковићем, професор гимназије Момчило Иванић, који је крајем 1913 године саставио и Оглед тога речника. Он га је израдио на основу оне грађе коју је у то време Отсек имао. Тај „Оглед" није успео, Видело се да и грађа није још довољна, а наишли су и ратови који су омели и све друге Академијине послове па и тај. После рата ваљало је знатно поремећену и оштећену збирку грађе довести у ред. Како је тек од 1925 године Академија отпочела интензивнији рад и у другим правцима, од тога се времена почело енергичније радити на умножавању збирке лексикографске грађе. Она је знатно проширена и на латиницом писана дела и особито на часописе, листове и сличне изворе. Са наново прикупљеном грађом, са збиркама народних дела и другом лексичком грађом коју Академија има, — данашња збирка речника грађе износи импозантну цифру од 3 милиона листића. Проучено је око 2000 дела, која су доведена закључно до 1934 године. Та је грађа довољна да се приђе редакцији и издавању речника. Данас је такав речник постао насушна потреба нашег духовитог живота. Сем својих издања Академија има и издања својих задужбина. Академија је имала задужбине које су биле намењене и издавању само једног дела (такав је Баталкин фонд и фонд Стевче Михаиловића) и које су се угасиле после извршеног свога задатка. Али Академија има и четири задужбине које су намењене сталном издавању дела нарочите своје намене. Таква је задужбина Дим. Стаменковића која је штампала 20 дела патриотске садржине, и задужбина Каменка и Павла Јовановића која је наштампала девет потребних корисних дела за народ. Ускоро ће ступити у живот још две задужбине ове врсте: Косте и Софије Бучовића и Стане и Јована К. Жујовића, На потстицању рада на лепој књижевности и науци Академија је утицала и наградама извесних својих задужбина. Тако су три књижевне задужбине Николе Ј. Мариновића, Љуб. М. Михаиловића и Милана Вл. Ђорђевића дале досада, почевши од првих година рада Академијина, тридесет својих награда. Нема ниједног крупнијег имена наше књижевности које није било у броју награђених. Три задужбине за награђивање научних дела Нићифора Дучића, Павла и Радојке Вуковића и синова им Петра и Димитрија Пејовића наградиле су деведесет и три дела. Из Вуковићеве задужбине одређена је досада највећа награда коју је Академија дала, и то једном пољопривредном делу: од 80,000 динара.