Opštinske novine

130

Београдске општинске новине

Али поред овог потстицања утакмице у раду Академија је увек била спремна, када су јој приходи задужбина или њена властита средства допуштали или да непосредно помогне људе који сами могу организовати извесне послове или да пружи материјалне могућности да добро примењене иницијативе дођу до остварења свога рада или, најзад, да створи радне корпорације које ће извесне послове моћи прихватити. Академија је у току ових педесет година имала увек научних веза са установама нашег народа изван некадашње Краљевине Србије, са словенским Академијама и са Академијама других народа. Академија има и четири велике збирке народних предмета од којих сЕака заслужује да постане основица једног института. 1. Библиотека Академијина, којој је послужила као основица биолиотека Српског ученог друштва од 5000 књига, има данас 12000 бројева у 120.000 свезака. 2. И Академијином арихву ударен је темељ збирком историских докумената добивених од Српског ученог друштва. Али од 1892 године до данас та је збирка готово удесетостручена. Данас има Академијин архив 8797 бројева, од којих поједини бројеви имају и сами своје лисне каталоге који долазе до 2000 бројева. 3. Рукописно одељење Академијино има лепу збирку наших старих рукописних споменика од 339 бројева. Највећи део те збирке Академија је добила од Српског ученог друштва које је — заједно са ранијим Друштвом српске словесности — обраћало нарочиту пажњу на ту страну наше прошлости. 4. У одељењу етнографске грађг Академијину највећу драгоценост претстављају збирке народних делотворина. Њих има око 150. Српска Краљевска академија је за педесет година очврсла, оспособљена да изврши нове задатке који ће подићи нашу науку до онога полета који је достојан генија нашег народа. 'Питање је само: да ли ће савремено поколење, у почетку нове педесетогодишњице живота Академијина осетити све то и прихватити њене научне сугестије и народне потребе онако као што је поколење пре педесет година. на челу са Панчићем, Новаковићем, Ковачевићем и Жујовићем, снажно повело тек отворену Академију путем позитивног развитка. Али ја мислим да данас, после свих мана кроз које је Академија прошла, нема места песимизму. Наклоност Њ. К. Височанства, која се огледа и у данашњој високој посети ове свечаности, предусретљивост Краљевске владе, а нарочито Министарства просвете, коју сам имао част помињати већ у овом извештају, друштво наше, које је својим многобројним задужбинама и легатима показало да осећа заједно са нашом највишом научном установом и да жели што више може да допринесе њеном успеху, позитивни досадашњи развитак Академијин, који до данашњег дана Не само није попуетио већ се

снажно и даље креће унапред и најзад многобројно покољење младих стручњака, узданице наше, — све то заједно даје нам не само права да се подигнута чела осврнемо на проживелих педееет година него и оправдану наду да се Српска Краљевска академија на прагу нове педесетогодишњице налази пред новом епохом развитка, сјајнијом и плодотворнијом од свих досадашњих." Честитке После говора г. др. Белића претседник г. др. Гавриловић саопштава да је Академија примила многобројне честитке, међу којима издваја срдачну честитку претседника Министарског савета и министра иностраних послова г. др. Милана Стојадиновића и честитку претседника Београдске општине г. Владе Илића. Потом су поздравили овај јубилеј Академијин: у име Југословенске знаности и умјетности у Загребу претседник г. др. Алберт Базала; у име београдског Универзитета ректор г. др. Драг. Јовановић; у име Загребачког Свеучилишта професор г. др. Ловро Боснић; у име Коларчевог народног универзитета г. др. Иван Ђаја; у име скопског филозофског факултета, скопског Научног друштва и скопског Историјског музеја декан г. др. Радослав Грујић; у име љубљанског универзитета г. др. М. Шамец; у име знанственог друштва у Љубаљни г. Мирко Кос; у име руског Научног института у Београду претседник г. А. Доброклонски; у име Матице српске у Нозом Саду потпретседник г. др. Александар Моч; у име друштва „Просвете" у Сарајеву и дубровачке Матице г. др. Владимир Ћоровић; у име Југословенског историјског друштва г. др. Виктор Новак; у име Згодовинског друштва у Марибору г. др. Баш; у име правнога факултета у Суботици г. др. Алекса Ивић и, најзад, у име (Природословног друштва у Љубљани г. др. Мариус Ребек. Захваливши се у име Академије на свима овим поздравима, претседник г. др. Гавриловић је закључио свечану јавну седницу. ЧЕСТИТКА Г. ПРЕТСЕДНИКА ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА Честитка, коју је упутио претседник Општине града Београда г. Влада Илић претседнику Краљевске академије г. др. Богдану Гавриловићу, гласи: Господине претседниче, Срећан сам што могу у име Општине и становништва престонице Југославије честитати нашој највећој научној установи педесетогодишњицу њеног плодног и успешног рада на истраживању и ширену научних испита и увођењу нашег народа у коло просвећених и културних нација. Најтоплије желим да Академија, њени заслужни чланови и сарадници, остваре свој високи програм и створе будућим генерацијама повољније услове за служење нацији кроз чисту науку и уметност.