Opštinske novine

152

Београдске општ инске новине

толико бојадисани пејзажи Олуфа Хеста („Вече", „Март на приморју" и „Зимски предео"), даље, оно колористички тако особено, рафинирано „Покошено поље са погорелом травом", она можда још зналачкија, у светло плавим, светло зеленим и топло жутим тоновима компонована „Мртва приода" и онај широко и оштро намалани „Мушки портре" од Олафа Рудеа — или они снажно и пастозно колорисани велики пејзажи „Новембарски дан" и „Зима" као и онај апартни мали „Нилсов портре" од Аксела Јенсена, онај некако у стилу Мазачових фрески или Рафаелових гоблена држани „Христос што одабира ученике међу рибарима" од Крестена Иверсена, и, најзад, она сунчано светла и јасна „Арена", онај одлично уочени, топло и етерично колорисани „Брдски

Успеда приредба издоЉбе Осмог јануара т. г. наш популарни карикатуриста и сликар г. Пјер Крижанић отзорио је у Уметпичком павиљону „Цвијета Зузорић" изложбу и музеј „Ошишаног јежа". Отварању је присуствовао велики број Београђана, много више него што то бива приликом отварања других уметничких изложби, међу коЈима је запажено мноштво београдских сликара и уметника. Отварајући изложбу г. Крижанић је прве речи упутио нашем највећем хумористи г. Браниславу Нушићу, „најпозванијем да оваквој манифестацији духа и ведрине кумује".

Један детаљ са изложбе „Ошишаног јежа"

Свој говор г. Крижанић је завршио овим речима: „...Ако у нашим цртежима не нађете више пакосних шала и малициозних примедаба на рачун разних уважених, немојте да то припишете у заслугу нама, него стремљењу нашега човека ка моралном савршенству. И када сазнате све оно што пре можда нисте знали, ви се нећете пред нашим карикатурама огорчити због недостатка духовитости, него ћете напротив, заједно с нама, бити задовољни и срећни што смо се и ми наједаред тако уозбиљили и продобрили". предео" и, нарочито, онај неким сасвим особеним вечерњим расположењем испуњени и једном смелом, вангоговском визијом сунца поентирани „Залазак сунца над Категатом" хд Харалда Ханзена. Ако споменемо још Нилса Ханзена, Аксела Јергенсена, Нилса Лергора, Виктора Хоген-Милера, Јенса Сендергора, Кристиана Даугора, С. Јорт-Нилсена, Лаурица Харца, Могенса Цилера и Аксела Бенцена, — о чијим често врло знатним радовима овде нисмо проговорили једино због недостатка простора —, ми смо завршили са прегледом ове одличне Изложбе савремене данске уметности чијим нас је приређиван-.ем управа Музеја Кнеза Павла поново обавезала. Тодор Манојловић

и музеја „Ошишаног јеЉа" * Али одмах, чим су присутни пошли да разгледају изложене радове наших одличних карикатуриста и хумориста, показало се да није баш тако као што је то г. Крижанић на крају свога говора подвукао. Јер већ код прве изложене карикатуре, уместо да буду озбиљни, посетиоци изложбе прсли су у смех. И што се даље одмицало и прилазило новим карикатурама и цртежима, то су се лица посетилаца све више грчила од смеха. Тако, на пример, једна карикатура приказује дЕе елегантне даме у разговору, од којих једна пита: — Јеси ли чула да је Хитлер изјавио да у Немачкој више нико не сме да гладује? — И-ју! Па то значи да јадне Немице више неће моћи да чувају своју линију! — са запрепашћењем одговара ова друга. Пред овом карикатуром многа дама морала је да стави марамицу на уста, јер су им се уснице кривиле од смеха. Једна карикатура закачила је мало и Београдску општину. На њој се види како улични чистач диже метлом читав облак прашине, кроз кој'и са марамицама на устима пролазе два Београђанина. Један од њих каже: — Јеси ли чуо да у Загребу штрајкују чистачи улица? — Благо Загрепчанима! — одговара овај са приметном завишћу на лицу. Све карикатуре, и оне из свакидашњег живота, и оне које карикирају наш и спољни политички живот, све су без разлике пуне хумора и ведрине, изузимајући оне које приказују заплете светске политике, из којих извиру све страхоте једног новог рата, а нарочито оне које приказују револуцију у Шпанији, од којих се човеку коса диже на глави и нагони на мисао: зар људи, заиста, могу бити толико бездушни према својим ближњима? Оно што највише привлачи публику на овој приредби јесте, без сумње, музеј, који. је опкољен са десне стране „Зоолошким вртом", а са леве „Ботаничком баштом". Музеј је претстављен тако да и онај који се никада наснејао није, мора да се на-