Opštinske novine
7*
Зимска помо^ 1937 године
51
година, односно у свему је овога пута добило помоћ 13.113 особа, односно скоро 3/4 оних који су уписани у социјалну картотеку. Од живогних намирница, раздељено је овом приликом, брашна око 7400 кг., масти, сланине, пиринча око 3700 кг. и ораха 2100 кг. Сам начи« поделе разликовао се далеко од ранијег начина рада. Док су раније помоћи дељене пред црквеним портама, где је сиротиња долазила како је ко могао и хтео, овога пута, путггуно самостално, према стању социјалне картотеке, састављени су спискови и сиротињи су ношени бонови за намирнице кући. Свих преко 3000 бонова било је подељено у року од два дана, док су и пакети са намирницама били у главном издани већ прва два дана деобе. Тако се цео посао обавио без икаквог претераног гомилања публике, и без уобичајене буке. А, мора се рећи, да је и само задовољство међу сиротињом било веће, јер је она осетила да се подела врши препша стварном стању и да постоји неко поуздано мерилој које их према њиховој беди и сврстава. Уз то и сама корист била је издашнија него од оних ранијих новчаних помоћи које су даване. Сама вредност намирница била је далеко већа, од онога што се добивало у новцу, а поред тога, већим делом сиротиња је употребљавала примљени новац за куповину мање корисних потреба, док је овога пута помоћ била потпуно ефектна. Новац се делио, како сам истакао, само у изузетним случајевима, а то је било у случају болести, старости или усамљености. Према томе подељена сума изостаје далеко од оне које су даване раније, јер се ванредна помоћ и није давала у натури него само у новцу. Поред осталих помоћи, давана су и овога пута дрва. Подела дрва почела је 15-1-1937 год. а завршена је 25-11-1937 год. У свему је издано 1960У2 м 3 дрва. Давано ј« по пола метра и по 1 метар. За разлику од ранијих начина, ове године је сваки појединац морао доћи и требовати своја дрва на основу бона који му је предаван кући. На тај начин осујећене су многе преваре, које су се ранијих година уочавале. V Поред израде социјалне картотеке која је из основе изменила начин рада око зимске помоћи у Београду као и друге гране социјалне комуналне политике, у колико је то у вези са самом картотеком, био је још један моменат који је прекинуо досадашњу традицију и унео новог духа у овај рад. Соколи Београда понудили су своју сарадњу збрињавања београдске сиротиње у току хладних зимских дана. Приступило се идеји, да се и у Београду, као и по другим већим градовима, сакупи од грађанства оно што оно може да даде за сиротињу. Начин сам не само што није уобичајен у нашој престоници, него према постигнутим резултатима, показало
се да један знатан део грађанства није склон овоме социјалном и хуманом гесту. Било је веома карактеристично проматрати грађанство при овој прилици, где се, попут најпрецизнијег барометра, могла да измери друштвена свест, смисао појединаца за колективан живот, и како дубоко се у коме укоренила усамљеност и егоизам. На овом месту мора да се истакне, да су Соколи овом приликом показали колико воле народ, и како они своју акцију и на раду схваћају. Београд је у овоме случају био почетак. Ми морамо признати да је корист коју је овом приликом имала сиротиња Београда од овога рада сокола велика, и да се овим примером треба користити. Можда је била недовољна реклама која би ову тешку задаћу схватила онако како је треба схватити. Није било нити најмање лако куцати свакоме грађанину на срце и тражити места за сиротињу. Данас, можда услед појачане привредне малаксалости, сваки више стеже свој грош и чува своје парч1е у кући, и Соколи су доста чули и доста видели, док су сакупили пуне камионе робе. Сабирна акција ипак је показала, поред свих потешкоћа, пуни успех. Он ће бити идуће године далеко већи, ефектнији и, да кажем више слободно, и свечанији. Јер и ово треба да буде један свечан дан, када се цео Београд сећа онога немоћног, коме на животу нико не завиди. Душа свакога треба тога дана да се спусти у мрачне поноре и да осети како мора да је тешко живети у тами, а тим пре кад сваки тај зна да недалеко од њега пролазе људи ведра и висока чела. Организација сабирне акције била је доста сретна: с обзиром на мали број соколасакупљача, и тешкоће на које се наишло. Београд је био подељен у три главне групе. Сваки овај предео у коме је сакупљање вршено у току једне недеље, делио се на осам реона, односно група. Групе су обично ишле у уздужном правцу обухватајући и попречне улице око њега. Сваки је реон имао главну улицу, и око ње се правиле границе. Поред ова три сакупљања која су вршена у три недеље, извршено је сакупљање по радњама и то радног дана. У свему је сакупљено 44 врсте разне робе. Количину сакупљене робе показује приложена табела. Карактеристика овога сакупљања дала је то, да је грађанство научило на известан комодитет, и да је неупоредиво расположеније да сиротињи помогне, кад му се дође кући узме оно што оно има сувишног. Соколи су сакупкли робе која, по својој пространости, износи око 5—6 вагона, док је грађанство пре тога послало само од себе робе свега до два мања сепета. То је велика разлика^ и у томе и лежи сав смисао сабирне акције. Друго је важно, што је већ на разним местима наглашено, да средњи сталеж више осећа за сиротињу