Opštinske novine
52
Београдске општинске новине
СПИСАК СТВАРИ сакупљених од стране Сокола из Београда за зимску помоћ
дан прикупљања
о а. с
Назив ствари
оСО со ст>
со о>
го СТ)
и
ч
'
'
СЈ
ОЈ 0.
см
со
с—
а>
О
1
мушких шешира
ком
36
50
61
_
147
2
дечјих зимских капута
38
24
68
130
3
мушких „ „
„
20
25
27
—
72
4
женских „ „
15
35
3»
3
91
5
мушких одела
24
37
46
2
109
6
официрских блуза
„
5
4
5
—
14
7
женскнх хаљина
„
94
159
180
—
433
8
дечјих хаљина
„
20
80
100
—
200
9
дечјих панталона малих
п
36
15
20
—
71
10
женских сукања
„
13
15
38
—
66
11
женских блуза
V
7
15
26
—
48
12
дечјих бенкица
V
10
40
60
—
110
13
дечјих гаћица
5
40
50
—
105
14
дечјих џемпера
„
30
120
140
—
290
15
дечјих одела
„ ■
40
27
73
—
140
16
мушких кошуља
150
160
225
6
541
17
мушких гаћа
58
70
150
19
297
18
женских кошуља
„
28
40
60
—
128
19
дечјих мушких кошуља
19
54
50
—
123
20
мушких ципела
»
130 160
180
11
481
21
женских ципела
202 180
320
9
711
22
дечјих ципела
„
49 1 10
130
—
289
23
каљача мушких
„
12
15
20
—
47
24
шнешуа женских
„
36
35
40
111
25
мушких чарапа
„
60
131
150
40
380
26
женских чарапа
>»
20
30
40
5
95
27
пешкира
„
7
—
—
7
28
порхета
„
-
—
—
45
45
29
сланине
кгр
25
—
—
10
35
30
масти
„
—
-
—
10
10
31
пиринча
„
10
25
56
11
102
32
брашна
V
30
40
250
27
347
33
шећера
„
8
15
20
3
46
34
соли
„
—
—
—
5
5
35
макароне
—
—
—
10
10
36
криза
—
—
—
2
2
37
пасуља
V
150
30
170
23
373
38
кромпира
„
201
100
250
5
555
36
црног лука
ЗС
50
60
—
140
4С
сочива
„
—
—
10
10
41
бисквита
„
_
—
—
2
2
42
чаја
„
—
—
—
14
14
42
шибица
„
—
I —
—
2
2
44
сапуна
--
—
—
20
20
него виши и лукеузно обезбеђени грађани. Средњи човек, ваљда већ ради тога што се налази тој сиротињи и немаштини ближе од онога високо подигнутог „господина", давао је срећније, са више душе и осећаја. Зато, мора се рећи, и само прикупљање робе није неп ког бољег квалитета, јер, бадава, средњи човек није могао дати оно што дају „елегантМа господа": његово одело је далеко- вишз изношено него оно богатог рентијера, који га продаје Јевреју за ситне паре. Вероватно да недостатку смлсла за ову акцију у високим богатим круговима треба тражити узрок [у недовољној реклами, недовољној предусретљивости штампе, јер њихови осећаји су далеко грубљи него су једног ситног чиновника који је без сумње прошао кроз решето ( у коме се једе сух хлебац. Зато ће идућа година чекати
организаторе са новом задаћом, а то је да се повишеним гласом пусти та вест кроз Београд, и да фамфара јаче затруби. Као трећа карактеристика овогодишње сабирне акције, била је та, да је београдска сиротиња овај рад са највише одушевљења поздравила. Њој је недостајала једна широка и издашна помоћ у овоме правцу. Кад јз сиромаху пружено одело, обућа и рубље, он је осетио веће задовољство него кад је добивао дрва, новац или храну. Никад толико благослова, никад толико топлих речи из дубине срца није добио Београд и његово грађанство од сиротиње као овога пута. Сваки је, без и мало прождрљивости, ма и најмање егоизма у себи и ако је у пуном смислу бедан, прилазио гомили спремних пакета, и са неком божанском срамежљивости, кад је био запитан, тражио скромно само оно што му је најпотребније. У 3 4 случајева свако је тражио одећу за децу. Кад је добио ципелице, блузицу или панталонице за дете, што је претстављало неннатну вредност, био је свако далеко задовољнији него што би био да је можда троструку већу вредност добио у новцу. У свему јз од сабирне акције оделом поможено 975 породица, што претставља око 5000 чланова. Одећу су добивале оне породице, које су, према социјалној картотеци, најоптерећенијом децом. Свака породица добивала је три врсте дарова: пакет са оделом или: комисирано рубље са капутом (дечији, женски или мушки), даље, ципеле, за одрасле или децу према томе.какав је добио главни пакет, и треће животне намирнице. Желело се што је могуће више да добије свако у !породици: по неки бар и најмањи дарј, и у томе се релативно и успевало. * Зимска помоћ 1937 г. у Београду била је окарактерисана као нзва фаза, нова сигурност да ће се грађанство Београда у 1најтежим моментима ипак збринути. Свестрана помоћ која је овога пута указивана сиротињи, уз то и начин рада, којим се што је било могуће више спречило уобичајено псофесионално просјачење од стране шгединаца, давао је више вере, више могућности да се помоћ указује у право време и правоме сиромаху. Вероватно да ће се рад у овоме правцу наставити, и да ће он из године у годину показивати све реће и веће резултате, јер ће се и само грађанстЗво више одгајити у духу социјалном него је то данас. То не значи да ни данас Београђанин није социјалан, да не осећа за свога суграђађанина који је у беди. Београд и данас има велики број хуманих људи, али је желети да их буде још што више,, јер је и беда у Београду већа него што многи замишљају. А ово стање дуго не сме потрајати. Треба зло на време лечити, да постане добро свију нас. Д-р Реља Аранитовић