Opštinske novine

Други дан, нови живот, други људи.

је слушафка ишао поса и присала нос у мој пешкир... Само Срета није смео да лаше. Ја сам га волела, и јела б№ с њим црна проја . И доиста, кад је, после дванаестогодишЊ ега брака, њен Срета страдао, приликом разбијања једнога блока стена динамитом 1 , остала му је млада удовица верна: није се преудавала, и никад више није отишла у своје родно место. Она још увек станује у њеној „пристојној кући", коју јој је њен „лашлива Срета" покајнички ,сагра,дио, — управо у једној угодној вили. Злосрећни барокни намештај краси, још и сад, беспрекорно њен дом^, јер је, за много деценија, преживео тај срећни браК. У свима старим српским породицама госпођа Гретика је радо виђени гост. И мада њен ('тврди изговор и њене граматичке погрешке одају њено порекло, чим отвори уста, — држи она себе за пунокрвну Српкињу. У томе смислу, сама она уздиже себе високо над Загрепчанима, које осуђује што у свој хрватски језик, без икакге потребе, уплићу многе немачке изразе, као „алзо", „абер", „натирлих", и друге. Чињеница је да у старосрпскоме кругу госпођу Гретику потпуно сматрају као „нашу". Овога пута на бакин жур су још дошле госпођа ЈУГихајловић, Која има лаки тик, и стално дрма главом;, госпођа Драговић и госпођа Пурић, Којој Меморија почиње да слаби. Појавио се и стари Београђанин Бора Симић, брат баКине прем>инуле пријатељице. Мајкина најстарија сестра Милева, која се од^метнула од куће, никад не изостане, као ни ујка Павле. Чак се и најмлађи из наше породице појаве на тренут-два, а бака зрачи од задовољства, и доиста је најсвежија од њених далеко млађих пријатељица. Најгоре се држи госпођа Пурић, иако јој је тек шесег и пет година. Сама се жали: „Не служи ме више памћење. На пример, сад >видим ово овде (показује на прозор), и знам шта је то, али не умем моментано да кажем Како се то зове." Господин Симић изврсно свира Клавир. И сад, под старост, свакодневно ревносно вежба. Како је претерано кратковид, ставља на очи двоје наочари при читању нота. Има мршаве, врло дуге прсте: кад клизе по диркама, личе они на морског паука. Због тога, господин Симић добио је надимак „паук". Овај матори момак често путује у иностранство. Пре месеп дана вратио се из Цариграда. Како се његова породица стално Кретала на двору Краља Милана, господин Симић располаже беспрекорно господским манирима. Он и госпођа Гретпка не смеју сести једно до другог, јер се међу њима одмах развнје тгрепирка о класичним музичарима и о начину схватања њихових композиција. Једино сретство да се они измире јесте посадити једно од њих за клавир. Тада свирају наизменично, сатима: при томе једно

другом пријатељски преврћу ноте, а над многи!м ставовима заједнички се усхићују. СваКи пут кад господин Симић дође код баке, узме он из моје библиотеке какав францускк роман. Чита и Платона. у немачкоме преводу. Иначе је присталица слободоумне атеистичке идеологије француских енциклопедиста. Према баКи и њеним гошћама понаша се каваљерски. Гости се служе слатКим:, колачима, — патишпањ је обавезан, — тортама и црном кафом. Разговор живо тече. Госпођа Михајловић, дама са лаким тиком — брзо почиње своју омиљену тему: ^„У доба кнеза Милоша..." Та епоха, о којој је добила поуку од своје бабе, учинила је на њу најјачи утисак: сматра је упр-аво за најважнију културну епоху. Сада се &боме служи као мерилом, кад жели да изрекне какав суд. Тетка Милева, међутим, најчешће одговара госпођи Михајловић са: ,,А пре светсКога рата..." Госпођа Драговић, опет, иМа прави Култ према несрећној краљици Драги, са Којом је била добра пријатељица, још за време Драгинога првога брака. Остала јој је у срцу верна; сваКим нервом свога бића преживела је сјајно уздизање и страховити крај |Ове лепе и аМбициозне дворске даме краљице Наталије. Једна соба госпође Драговић украшена је многобројним Драгиним фотографијама и Буковчевим портретом, израђеним масним бојама. Сваке године, 29 маја, пали бакина пријатељица редовно, у малој, тихој цркви Светога Марка, две свеће: за Драгу и [њеног супруга — краља последњега Обреновића, који је, заЈедно с њоме, у ноћи тога дана погинуо. Драгине сестре, које потпуно осамљене живе у Швајцарској 1 , опште од Срба једино са породицом Драговић, и само њене чланове примају, кад ови допутују у Цирих. ПсихолоШки је објашњиво што се овим старим госпођа ! ма, Које имају преимућство да гледају далеко у прошлост, чини најзначајнији онај период времена у коме их је провиђење обдарило најинтензивнијим животом. У току времена, 'остали њихови доживљаји потонули су у таМно и магловито сећање. Али њихова најважни|а епоха, она у којој су оне учествовале свим 1 својим бићем — остала је жива. У њој оне и данас бораве,, и о њој непрестано маштају. Исто ТаКо, њихов Београд није садашњи. Кад ове старз посетитељке моје старамајке иду Јмодерним улицама наше престонице, оне место 'фасаде палата виде своје некадашње миле кућице са баштама, као пгто имају пред очима и чудно вијугаве улице старога Београда. У то сам увербн. Јер кад хоће ближе да означе неКо место престонице, оне у Место ,,код МосКве", „на Теразијама", „на Славији", ; ,код Академије наука", ,,код Занатског дома", — Кажу спонтано: „код Велике Србије", „код два Тигра", „на Енглезовцу", „код Делијске чесме". Уместо „Университет" доследно говоре „Велика Школа".