Opštinske novine

70

Београдске општинске новине

лејманова џамија у Доњем Граду, пошто је иста била овећа грађевина оловом покривена. По паду Београда — особито по други пут 1717 године у ,руке принца Евгена Савојскога, одмах је једна најугледнија џамија претворена у Катедралу. На месту друге велике' џамије подигнута је болница. Одмах ио заузећу Београда Језуите су добиле одобрење да се могу населити у јвароши па су и они, по одобрењу, многе џамије претворили у своје станове; манастире, богомоље, болнице и друго. Године 1720 допуштено је Францисканима, Миноритима, Капуцинима и Тринитарцима, да и они могу да заузму нехе џамије и да их претворе у своје цркве, самостане и слично. Разумљиво је да је знатан број џамија дошао тада под удар „чишћења свега онога што је старо и неупотребљиво" као и онога што је захватила регулација новог плана аустријскога око изградње нове вароши и новог утврђења. 1 ) У решењу тврђаве порушене су без сумње и све џамије и месџиди у Горњем и Доњем Граду. То рушење захватило је и велику Сулејманову џалшју у Гор. Граду, јер на њеном месту касније, али само помакнуту мало према северо-истоку налазимо џамију султана Махмута I за чијег је времена Београд по други пут ослобођен од Аустријанаца. II БАЈРАКЛИ ЏАМИЈА Као што се из горњега види 1660 године у вароши Београда није било ниједне џамије која је припадала Сулејману I нити под именом Бајракли џамија. Да је тада таква џамија постојала, сигурно је да би и њу Евлија, пре свих осталих, забележио. Међутим предање, које још! и данас постоји каже да је Бајракли џамију у Београду подигао султан Сулејман. А кад се каже Султан Сулејман, нико и не помишља на Сулејмана II, онога мало познатог. Како је дошло до ове заблуде и ко је подигао Бајракли џамију разумеће се из следећег: Једном приликом, разговарајући о неким свечаностима у Бајракли џамији у Београду, испричао ми је, сада већ преминули, Окић хафиз Мехмед Тевфик еф. бив. члан Улема меџлиса у Сарајеву, да је он, приликом својих студија у Цариграду, упознао једног свог земљака, неког Хаџи Мустафа еф. родом из Днолуке, села Вукичевића среза јајачког. Овај му је ; више пута, причао да је четрдесет година служио као имам Бајракли џамије у Београду. и да је ову џамију подигао Султан Сулејман. Овај Мустафа еф е напустио је Београд некако око 1834 заједно са Мехмед Салих пашом Веџихијом и у његовој свити отишао у Босну, али како се с његовим поступцима и начином управе није слагао, преселио се у Меку. Исти је као учен и побожан човек био врло угледна личност, тако да је на позив султана Абдулазиза морао напустити Меку, где се био стално настанио, и оримити службу у Цариграду. Он је и на двору султана Абдулхамида II био исто тако радо ( виђен. Умро је у јсвојој сто осамнаестој години живота, по причању спом. 0.сића, 1888 или 1889 године. Као што се из горњега види и овај дугогодишњи имам Бајракли џамије потврдио је горње предање о х ) Види студију Тодора Стефановића Виловског Београд од 1717—1739.

истој. Он је без сумње морао у оно доба сигурно знати у чијем храму служи, али се ни Окић није сећао да ли му је горе споменути казао коме Сулејману припада ова џамија, првом или другом. Горњим исказом пом. ^угогодишњег имама ове џамије, коме се веродостојност не може спориги, утврђено је једно^ а то је да је споменуту Бајракли џамију подигао један од двојице султана Сулејмана. Како Евлија-челебија у своме опису није забележио ни једну Сулејманову џамију у вароши Београда, а није забележио ни једну под именом Бајракли џамије, то је јасно да ова, у оно доба, није ни постојала. Као што је познато Аустро-Немци су први пут заузели Београд од Турака 1688, а војска султана Сулејмана II повратила је Београд 8 октобра 1690 године. Према томе јасно је да је ову џамију подигао султан Сулејман II. Да је Бајракли џамију заиста подигао Сулејман II, доказ је и то, што је она носила бајрак (заставу) као знак да је то задужбина победника (ослободитеља). Тиме је решена и заблуда о 'томе како се укоренило мишљење да је ову џамију подигао Сулејман Величанствени: током деценија сасвим ненамерно приписана је и ова задужбина Сулејману Величанственом, у чијем је засенку онај безначајни ишчезао. Да је и ова џамија претрпела метаморфозу приликом другог или трећег освајања Београда по АустроНемцима јасно доказују на истој преостали трагови. Иаиме, јасно је свакоме на први поглед да мунара од постоља навише не припада основној згради која је сва саграђена од камених коцки. Мунара је сама саграђена од опеке, малена и ^езграпна, сигурно пошто је првотна мунара порушена да би уступила место звонику. Осим тога проваљиван је леви зид од севера, као и онај где је михраб. То је било потребно да се постави олтар и улаз у њ. А то је и дало повода да се зидови споља омалтеришу, јер су она проваљена места закрпљена такође опеком. Као што је горе речено Ееоград су овај пут Турци ослободили од Аустро-Немаца 1690, а Сулејман II умро је 1691 године у коме је међувремену, вероватно и нешто мало касније, ова данашња Бајракли џамија, као знак победе подигнута. Мехмед Р. Делић

Џамија која се налазила на месту где је сад евангелистичка црква у улици Вука Караџића (са друге је стране Јакшићева ул.)