Opštinske novine
2
Томаш Г. Масарик
185
Вратио се у Беч 1878 год. где је живео у врло тешким финансијским приликама. Тога лета посетио је био оца у Ходонину, где добије тифус, кога с тешком муком прележи. Постао ]е доцент Бечког Универзитета 1879 год. Публикује потом студије: „О хипнотизму" (Ргаћа 1880) и ,,Бег беЊзћпогс! а1з зо'Аа1е Маззепегзсћетипо с!ег СЈуШзаИоп! (\Х ; "1еп 1881) („Самоубиство као социјална појава"). Та творевина, коју он сматра својом основном конфеси]ом и својом животном мудрошћу, пуна је оптужби против рата, алкохола, капитализма и полних настраности; прожета је чуђењем: да човек може сам себи живот да одузме, јер „ко воли смрт, тај је психички болестан и заблудео и тај све на себе своди." Постаје 1882 год. ванредчи професор филозофије и социологије на чешком универзитету у Прагу. Тада, у односу према студентима, понаша се као старији друг, који им наглашава „да му не верују слепо, већ да са њим властитим размишљањем, разборитим разумом, дођу до исправних назора". Наглашава, претходећи примером, да сви треба да се радом припреме за живот, јер спремни за свој позив и морално јаки најбоље могу да послуже своме народу. Ступа тада на чело Соколског друштва III у Прагу и заједно са д-р М. Тиршом размишља да кроз соколство ослободи свој народ. Вежба и сам у Соколу. Оснива 1883 год. у Прагу велики научни часопис ,,А4епеит", први модерни чешки научни часопис, који, поред обележја строгог критичног реализма, пружа и широк животни оквир, око кога скупља све напредне елементе, нарочито студенте. Он кроз часопис покреће Чехословаке на рад и на размишљање; утиче позитивним моралом и позитивном науком на књижевност, коју сматра као социјални фактор и, од које тражи у првоме реду етичко-психолошке вредности. Он чита, много чита немачке, француске, енглеске, руске писце, прикупља знање; пише књиге из области: психологије, социологије, философије, историје; пише критике, али такве којима је само циљ, да се до истине дође.*) Томаш Г. Масарик, да би упознао Русе, одлази 1887 и 1889 год. у Русију, и у Јасној Пољани посећује Л. Толстоја, са којим нарочито расправља питање: Треба ли се опирати злу или не треба. Као плод тога његовога боравка у Русији су дела: „Словенске студије" и „Русија и Европа".**) *) Треба истаћи, да су из тога доба дела: „Рачун всроватноће и Хјумова скепса", (Праг 1883), „О студији песничких дела", (Праха 1884), „В1тае Равса!", његов живог и философија (Праха 1883), „Теориј з историје према принципима Т. Н. ВисМеа, „(Праха 1 884). „Ос.нови конкретне логике", (Праха 1885). **) Т. Г. Масарик — „Словенске студије" I, Хустопеч, 1889 и ^Кивв^апб ип<1 Еигора", В(ј 1 ипс! 11, Јепа 1913.
Томаш Г. Масарик много је уметност ценио, њу истиче као више потребну свету, него што је философија. За уметност, као важан докуменат живота, сматра „да она може човека не само да занесе него и да узнесе".***) Томаш Г. Масарик постаје тада будилац Чеха и Словака, радећи неуморно, примером, речима, пером, како на уметничком тако и нарочито на социјалном пољу. Стекао је већ глас и многе присталице, али у исто време и доста противника, уз које и страшну омразу Беча и Будимпеште. Изабран је 1891 год., Први пут, као младочек за посланика за Бечки парламенат. Тада
Томаш Г. Масарик
израђује и „програм" своје политике, који публикује у књизи: „Чешко питање", тежње и циљеви народног препорода****). То постаје „чешки политички катихизис", у коме се нарочито истиче реалистички покрет по песлу Ф. Достојевског: „Хоћеш ли да радиш за народ, иди облалороди децу сеоских сиромаха". Подигао је због тога против себе католичку цркву, бирократију дворску у Бечу и разне народне претставнике, чије је погрешке приказивао. ***) Др. Јован Кршић — „Светска Револуција" од Т. Г. Масарика — прва реч као преводилац, Београд 1935.
****) Т. Г. Масарик — „Чешко питање", Праха 1895.